ДИГИТАЛНА ТРАНСФОРМАЦИЈА КЉУЧНА ЗА ОПСТАНАК ЕКОНОМИЈЕ Само вештачка интелигенције српске фирме спасава
Традиционална годишња Horvath CxO студија, спроведена међу више од 130 извршних директора из Централне и источне Европе, ове године је први пут обухватила знатно већи број компанија из Србије.
Резултати показују да фирме у региону, укључујући и Србију, пролазе кроз изазове сличне онима с којима се суочавају глобални конкуренти, али и да су убрзана дигитална трансформација и контролисање трошкова кључни за њихов опстанак.
- Компаније у региону централне и источне Европе, као и глобално, стављају побољшање трошковних и профитних структура на прво место, док, услед све израженијег недостатка квалификоване радне снаге, у овој регији додатно наглашавају људске ресурсе - наводи Марија Болдор, партнерка у компанији Horvаth.
Да објаснимо шта дигитална трансформација заправо значи. Дигитална трансформација није само технолошка надоградња, већ потпуна промена начина пословања. Подразумева примену дигиталних технологија - од облачних платформи и вештачке интелигенције до аутоматизације процеса и интернет продаје - како би се побољшала ефикасност, оптимизовали трошкови и пружило боље корисничко искуство.
Иако 87,7 одсто становништва Србије користи интернет, дигитална трансформација домаћих компанија још је у раној фази
Компаније које успешно пролазе кроз трансформацију најчешће уводе пословање у клауду, ради скалабилности и смањења трошкова. Такође, све је више оних који почињу да користе вештачку интелигенцију (AI) и аутоматизацију за финансије, продају, логистику и производњу. Једно од највећих предности је успешно коришћење аналитике података за брже доношење одлука, а е-комерц платформе постале су важан канал продаје и услуга.
Иако 87,7 одсто становништва Србије користи интернет, дигитална трансформација домаћих компанија још је у раној фази. Према последњим подацима, око 80 одсто домаћинстава има интернет приступ. Више од 56 одсто интернет корисника купује онлајн, а предвиђања показују да ће тај број порасти на преко 62 одсто до 2027. године. Најчешће се купује електроника, мода, храна и козметика, док мобилне апликације и друштвене мреже све више утичу на понашање потрошача.
Иако се број корисника интернета и дигиталних услуга повећава, велики број домаћих предузећа још нема сопствене веб-сајтове, интернет продавнице или интегрисане дигиталне канале комуникације. То оставља простор за убрзан развој, али и ставља додатни притисак на компаније да прате глобалне трендове.
Ботови у служби економије
Као део дигиталне трансформације користи се и RPA (Robotic Process Automation). То је технологија која омогућава да софтверски „роботи” обављају рутинске и правилно дефинисане задатке уместо људи.
То нису физички роботи, већ програми који имитирају начин на који запослени ради на рачунару – уносе податке, копирају, преносе фајлове, читају е-поруке и обављају задатке у различитим апликацијама и системима. RPA се све више примењује у банкарству и осигурању, финансијама, е-комерцу, здравству, људским ресурсима.
Horvаth студија показује да дигитална трансформација постаје кључна тема пословних стратегија у региону. Прелазак из експерименталних у фазе конкретне примене напредује брже него раније. Вештачка интелигенција више није само ИТ алат, већ се користи у финансијама, операцијама, маркетингу и корисничкој подршци.
Компаније све више траже мерљиве резултате од дигиталних улагања, а посебно се издвајају оне које инвестирају у развој е-комерц платформи и интегрисаних CRM система.
Иако већина компанија у Србији и региону очекује раст прихода у 2025. години, изазови остају бројни. Највећи проблем је недостатак квалификоване радне снаге, што приморава менаџере да озбиљније улажу у обуку и задржавање талената.