OD SIMBOLA MOĆI DO SABLASNOG SVEDOČANSTVA Kaštel u Čelarevu između legendi, pesama, ljubavi i zaborava
Najlepši vojvođanski dvorac u kome su boravili pesnici, kraljevi i umetnici, danas je u poluruševnom stanju. U Čelarevu je Laza Kostić upoznao Lenku Dunđerski i napisao „Santa Maria della Salute“
Jedan od najreprezentativnijih dvoraca u Vojvodini, dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu, čuva istoriju dugu više od dva veka. Podignut u duhu klasicizma, okružen prostranim engleskim parkom, ovaj dvorac nije bio samo rezidencija bogatih veleposednika – on je bio stecište umetnosti, kulture i istorije.
Prvi dvorac na ovom mestu podigao je krajem 18. veka plemić Lipot Marfi. Posle njegovog ubistva, imanje je kupio Nikola Bezeredi, koji je sa suprugom Karolinom Šarlotom izgradio novo, reprezentativno zdanje. Upravo oni su dvorcu dali izgled kakav uglavnom čuva i danas: prizemna građevina pravougaone osnove sa klasicističkim portikom, dvorišnim stepeništem i prostranom baštom koja je oblikovana u duhu evropskih trendova.
Kada je 1882. godine dvorac kupio Lazar Dunđerski, najbogatiji vojvođanski veleposednik, on je postao kulturno žarište. Tu su boravili Jovan Jovanović Zmaj, Paja Jovanović, Uroš Predić i mnogi drugi. Međutim, najveća legenda vezana je za susret Laze Kostića i Lenke Dunđerski. Njena mladost i svirka na starom klaviru koji je u dvorcu stajao postali su inspiracija za najlepšu ljubavnu pesmu srpske književnosti – „Santa Maria della Salute“.
Pare za rekonstrukciju vraćene u budžet
Iako je za obnovu dvorca Dunđerski u Čelarevu 2023. godine bilo opredeljeno čak 130 miliona Iako je još 2023. godine za obnovu Dvoraca Dunđerskih u Čelarevu bilo izdvojeno 130 miliona dinara iz pokrajinskog budžeta, radovi nisu ni počeli. Nepotrošena sredstva vraćena su u budžet i preusmerena na druge projekte.
Planirano je da novac bude iskorišćen za izradu projektne dokumentacije, restauraciju, rekonstrukciju i konzervaciju Velikog dvorca, sa ciljem da on dobije muzejsku namenu. Međutim, zbog složenosti postupka izrade dokumentacije i sezonskog karaktera radova, realizacija je odložena.
Posle stvaranja Kraljevine SHS u dvorcu je jedno vreme boravio i kralj Aleksandar Karađorđević. Nakon Drugog svetskog rata, zgrada je oduzeta Dunđerskima i korišćena u državne svrhe. U njoj je povremeno boravio i Josip Broz Tito. Sredinom 20. veka objekat je pretvoren u muzej stilskog nameštaja i bio je popularna stanica školskih ekskurzija sve do 2002. godine, kada je zatvoren za javnost zbog lošeg stanja.
Dvorac i park danas su pod državnom zaštitom. Delimična obnova krova i fasade izvedena je početkom 2000-ih, dok je park 2006. obnovila kompanija „Karlsberg Srbija“. Ipak, zdanje je i dalje u zapuštenom stanju: kapije i ograda oštećene su, lavovi pred ulazom načeti zubom vremena, a grafiti i razbijene žaluzine svedoče o nebrigi.
Iako postoji ideja da dvorac dobije novu namenu kao hotel, restoran ili kulturni centar, ona još nije realizovana. Do tada, dvorište i park su otvoreni za posetioce, dok unutrašnjost ostaje zaključana.
Dvorac u Čelarevu nije samo arhitektonska lepotica, već simbol jednog vremena, porodične moći, umetničkog stvaranja i ljubavi koja je iznedrila najlepše stihove srpske lirike. Njegova sudbina i danas je metafora: spoj raskošne prošlosti i neizvesne budućnosti.
E. R. D.
Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.