ОД СИМБОЛА МОЋИ ДО САБЛАСНОГ СВЕДОЧАНСТВА Каштел у Челареву између легенди, песама, љубави и заборава
Најлепши војвођански дворац у коме су боравили песници, краљеви и уметници, данас је у полурушевном стању. У Челареву је Лаза Костић упознао Ленку Дунђерски и написао „Santa Maria della Salute“
Један од најрепрезентативнијих двораца у Војводини, дворац породице Дунђерски у Челареву, чува историју дугу више од два века. Подигнут у духу класицизма, окружен пространим енглеским парком, овај дворац није био само резиденција богатих велепоседника – он је био стециште уметности, културе и историје.
Први дворац на овом месту подигао је крајем 18. века племић Липот Марфи. После његовог убиства, имање је купио Никола Безереди, који је са супругом Каролином Шарлотом изградио ново, репрезентативно здање. Управо они су дворцу дали изглед какав углавном чува и данас: приземна грађевина правоугаоне основе са класицистичким портиком, дворишним степеништем и пространом баштом која је обликована у духу европских трендова.
Када је 1882. године дворац купио Лазар Дунђерски, најбогатији војвођански велепоседник, он је постао културно жариште. Ту су боравили Јован Јовановић Змај, Паја Јовановић, Урош Предић и многи други. Међутим, највећа легенда везана је за сусрет Лазе Костића и Ленке Дунђерски. Њена младост и свирка на старом клавиру који је у дворцу стајао постали су инспирација за најлепшу љубавну песму српске књижевности – „Santa Maria della Salute“.
Паре за реконструкцију враћене у буџет
Иако је за обнову дворца Дунђерски у Челареву 2023. године било опредељено чак 130 милиона Иако је још 2023. године за обнову Двораца Дунђерских у Челареву било издвојено 130 милиона динара из покрајинског буџета, радови нису ни почели. Непотрошена средства враћена су у буџет и преусмерена на друге пројекте.
Планирано је да новац буде искоришћен за израду пројектне документације, рестаурацију, реконструкцију и конзервацију Великог дворца, са циљем да он добије музејску намену. Међутим, због сложености поступка израде документације и сезонског карактера радова, реализација је одложена.
После стварања Краљевине СХС у дворцу је једно време боравио и краљ Александар Карађорђевић. Након Другог светског рата, зграда је одузета Дунђерскима и коришћена у државне сврхе. У њој је повремено боравио и Јосип Броз Тито. Средином 20. века објекат је претворен у музеј стилског намештаја и био је популарна станица школских екскурзија све до 2002. године, када је затворен за јавност због лошег стања.
Дворац и парк данас су под државном заштитом. Делимична обнова крова и фасаде изведена је почетком 2000-их, док је парк 2006. обновила компанија „Карлсберг Србија“. Ипак, здање је и даље у запуштеном стању: капије и ограда оштећене су, лавови пред улазом начети зубом времена, а графити и разбијене жалузине сведоче о небриги.
Иако постоји идеја да дворац добије нову намену као хотел, ресторан или културни центар, она још није реализована. До тада, двориште и парк су отворени за посетиоце, док унутрашњост остаје закључана.
Дворац у Челареву није само архитектонска лепотица, већ симбол једног времена, породичне моћи, уметничког стварања и љубави која је изнедрила најлепше стихове српске лирике. Његова судбина и данас је метафора: спој раскошне прошлости и неизвесне будућности.
Е. Р. Д.
Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.