DA LI JE „RAD NA SAT“ BUDUĆNOST ZAPOŠLJAVANJA U SRBIJI? Model koji oslobađa vreme i ŠTEDI TROŠKOVE, ali... Evo šta sreću kvari

Taj koncept otvara nove mogućnosti za poslodavce u trgovini i ugostiteljstvu, ali i za radnike koji žele veću fleksibilnost i dodatni prihod. Pitanje je – može li Srbija u potpunosti prihvatiti ovaj model i kakve promene on donosi?

Prema rečima Miloša Turinskog, portparola Infostuda, u Srbiji za sada ne postoji zakonski okvir koji to reguliše i najbliže toj varijanti je honoraran posao, koji ne podrazumeva ugovor o radu.

Taj koncept otvara nove mogućnosti za poslodavce u trgovini i ugostiteljstvu, ali i za radnike koji žele veću fleksibilnost i dodatni prihod. Pitanje je – može li Srbija u potpunosti prihvatiti ovaj model i kakve promene on donosi?

Prema rečima Miloša Turinskog, portparola Infostuda, u Srbiji za sada ne postoji zakonski okvir koji to reguliše i najbliže toj varijanti je honoraran posao, koji ne podrazumeva ugovor o radu.

– Kod nas poslodavci, naravno, angažuju honorarne radnike, ali to je obično dogovor da rade, recimo, 4 sata dnevno, svakog dana – objašnjava Turinski.

Osim toga, postoje poslovi koji se plaćaju po satu i to je obično u dogovoru radnika i poslodavca. Radnici su svesni da pravno i zakonski nisu zaštićeni kao „standardni radnici“.

– Pod tu vrstu, uslovno rečeno, spada čuvanje dece, davanje časova iz, recimo, engleskog jezika i matematike… Takođe, čistačice su angažovane po satu. I sezonski poslovi poput branja voća su u toj kategoriji, pa sve do angažovanja programera za pravljenje sajtova i sličnih usluga ili hostesa – kaže Turinski za Bizportal.

Što se tiče svetske prakse, rad na sat podrazumeva da poslodavci angažuju radnike samo za one termine kada im je to potrebno – na primer, za špiceve u restoranima, vikend smene u maloprodaji ili sezonske događaje. Radnici se prijavljuju na slobodne smene putem aplikacija ili baza podataka, a zarada se obračunava prema broju odrađenih sati.

U Sjedinjenim Američkim Državama i zapadnoj Evropi, rad na sat je standard u ugostiteljstvu i maloprodaji. Platforme poput Gigpro ili Instawork povezuju radnike sa poslodavcima u realnom vremenu, dok su u zemljama poput Nemačke i Holandije regulisani minimalni satni iznosi, čime se štiti radnička sigurnost.

Turinski kaže da u SAD-u postoji aplikacija Hajerep (Hireapp) koja jako dobro funkcioniše i povezuje poslodavce i radnu snagu koja im je potrebna.

– Tu aplikaciju su napravili naši ljudi, koji su probali da je pokrenu ovde, ali nije dobro prošla. Onda su je ponudili Amerikancima i tamo je prošla – govori Turinski.

Zašto je „rad na sat“ privlačan poslodavcima

Za kompanije, rad na sat znači optimizaciju troškova. Umesto da zaposle veliki broj ljudi na puno radno vreme, mogu angažovati kadar samo kada je to neophodno. Ovo posebno odgovara trgovinskim lancima tokom praznične sezone i ugostiteljskim objektima u vreme turističkih špiceva.

Za studente, mlade ili one koji žele dodatni prihod, rad na sat pruža fleksibilnost i mogućnost da sami biraju kada će raditi. Međutim, bez jasne zakonske regulative, ovaj model može značiti i nesigurnost – od nepredvidivih smena do manjih socijalnih prava.

Da li je Srbija spremna?

U Srbiji su, dakle, postojali pokušaji da se rad na sat uvede kroz sezonske i studentske poslove, ali još nema centralizovane platforme niti jasnog pravnog okvira. Svakako da bi neka uređena varijanta pogodovala poslodavcima. posebno u pomenutim sektorima ugostiteljstva i trgovine, koji često imaju problema sa nedostatkom radne snage,prenosi Bizportal