ДА ЛИ ЈЕ „РАД НА САТ“ БУДУЋНОСТ ЗАПОШЉАВАЊА У СРБИЈИ? Модел који ослобађа време и ШТЕДИ ТРОШКОВЕ, али... Ево шта срећу квари

Тај концепт отвара нове могућности за послодавце у трговини и угоститељству, али и за раднике који желе већу флексибилност и додатни приход. Питање је – може ли Србија у потпуности прихватити овај модел и какве промене он доноси?

Према речима Милоша Туринског, портпарола Инфостуда, у Србији за сада не постоји законски оквир који то регулише и најближе тој варијанти је хонораран посао, који не подразумева уговор о раду.

Тај концепт отвара нове могућности за послодавце у трговини и угоститељству, али и за раднике који желе већу флексибилност и додатни приход. Питање је – може ли Србија у потпуности прихватити овај модел и какве промене он доноси?

Према речима Милоша Туринског, портпарола Инфостуда, у Србији за сада не постоји законски оквир који то регулише и најближе тој варијанти је хонораран посао, који не подразумева уговор о раду.

– Код нас послодавци, наравно, ангажују хонорарне раднике, али то је обично договор да раде, рецимо, 4 сата дневно, сваког дана – објашњава Турински.

Осим тога, постоје послови који се плаћају по сату и то је обично у договору радника и послодавца. Радници су свесни да правно и законски нису заштићени као „стандардни радници“.

– Под ту врсту, условно речено, спада чување деце, давање часова из, рецимо, енглеског језика и математике… Такође, чистачице су ангажоване по сату. И сезонски послови попут брања воћа су у тој категорији, па све до ангажовања програмера за прављење сајтова и сличних услуга или хостеса – каже Турински за Бизпортал.

Што се тиче светске праксе, рад на сат подразумева да послодавци ангажују раднике само за оне термине када им је то потребно – на пример, за шпицеве у ресторанима, викенд смене у малопродаји или сезонске догађаје. Радници се пријављују на слободне смене путем апликација или база података, а зарада се обрачунава према броју одрађених сати.

У Сједињеним Америчким Државама и западној Европи, рад на сат је стандард у угоститељству и малопродаји. Платформе попут Gigprо или Instawork повезују раднике са послодавцима у реалном времену, док су у земљама попут Немачке и Холандије регулисани минимални сатни износи, чиме се штити радничка сигурност.

Турински каже да у САД-у постоји апликација Хајереп (Hireapp) која јако добро функционише и повезује послодавце и радну снагу која им је потребна.

– Ту апликацију су направили наши људи, који су пробали да је покрену овде, али није добро прошла. Онда су је понудили Американцима и тамо је прошла – говори Турински.

Зашто је „рад на сат“ привлачан послодавцима

За компаније, рад на сат значи оптимизацију трошкова. Уместо да запосле велики број људи на пуно радно време, могу ангажовати кадар само када је то неопходно. Ово посебно одговара трговинским ланцима током празничне сезоне и угоститељским објектима у време туристичких шпицева.

За студенте, младе или оне који желе додатни приход, рад на сат пружа флексибилност и могућност да сами бирају када ће радити. Међутим, без јасне законске регулативе, овај модел може значити и несигурност – од непредвидивих смена до мањих социјалних права.

Да ли је Србија спремна?

У Србији су, дакле, постојали покушаји да се рад на сат уведе кроз сезонске и студентске послове, али још нема централизоване платформе нити јасног правног оквира. Свакако да би нека уређена варијанта погодовала послодавцима. посебно у поменутим секторима угоститељства и трговине, који често имају проблема са недостатком радне снаге,преноси Bizportal