SPC I VERNICI SLAVE MUČENICE VERU, NADU I LJUBAV I NJIHOVU MAJKU SOFIJU Simbol hrišćanske istrajnosti

Živele i stradale u Rimu u vreme cara Adrijana. Sofija mudra, kako joj i ime kaže (sofija – mudrost), bila je udovica i kao hrišćanka dobro je utvrdila sebe i ćerke u veri Hristovoj. U vreme kada se mučiteljska ruka Adrijanova pružila i na Sofijin dom, Vera je imala 12, Nada 10, a Ljubav 9 godina.

Izvedene su pred cara sve četiri, držale su se za ruke „kao venac ispleteni“ smerno, ali odlučno ispovedile veru u Hrista i odbile da prinose žrtve idolskoj boginji Artemidi. Pred stradanje majka savetima je hrabrila svoje ćerke, da bi istrajale do kraja.

"Vaš nebesni ljubitelj Isus Hristos jeste zdravlje večno, krasota neiskazana i život besmrtni. I kada tela vaša budu mukom umorena, On će vas obući u netruležnost, i rane na vašim telima će zasijati na nebu kao zvezde". 

Sve jednu po jednu mučitelj je mučio ljutim mukama, najpre Veru, pa Nadu, pa Ljubav. Tukli su ih, sekli, bacali u oganj i u vrelu smolu, i najzad jednu za drugom mačem posekli. Mrtva tela svojih ćerki uzela je Sofija, odnela van grada i tamo sahranila. Ostala je na grobu njihovom tri dana i tri noći moleći se Bogu, i u tome predala duh svoj Bogu hitajući u rajska naselja, gde su je blažene duše njenih slavnih ćerki čekale. 

Tropar (glas 4): 

Raduje se Crkva prvorodnih i sa veseljem prima mater sa čedima koji se vesele, koje je, istoimena Mudrosti, kao trojičnim bogoslovskim vrlinama podobno rodila. Zato njih gledamo kako su se sa mudrim devojkama unevestile Ženiku, Gospodu Hristu. Sa njima se i mi veselimo, proslavljajući uspomenu njihovu, i govorimo: Ispovednice Svete Trojice, Vera, Nado i Ljubavi, u veri, nadi i ljubavi utvrdite sve nas. 

(Telegraf.rs)