СПЦ И ВЕРНИЦИ СЛАВЕ МУЧЕНИЦЕ ВЕРУ, НАДУ И ЉУБАВ И ЊИХОВУ МАЈКУ СОФИЈУ Симбол хришћанске истрајности

Живеле и страдале у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија – мудрост), била је удовица и као хришћанка добро је утврдила себе и ћерке у вери Христовој. У време када се мучитељска рука Адријанова пружила и на Софијин дом, Вера је имала 12, Нада 10, а Љубав 9 година.

Изведене су пред цара све четири, држале су се за руке „као венац исплетени“ смерно, али одлучно исповедиле веру у Христа и одбиле да приносе жртве идолској богињи Артемиди. Пред страдање мајка саветима је храбрила своје ћерке, да би истрајале до краја.

"Ваш небесни љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде". 

Све једну по једну мучитељ је мучио љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукли су их, секли, бацали у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посекли. Мртва тела својих ћерки узела је Софија, однела ван града и тамо сахранила. Остала је на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предала дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где су је блажене душе њених славних ћерки чекале. 

Тропар (глас 4): 

Радује се Црква првородних и са весељем прима матер са чедима који се веселе, које је, истоимена Мудрости, као тројичним богословским врлинама подобно родила. Зато њих гледамо како су се са мудрим девојкама уневестиле Женику, Господу Христу. Са њима се и ми веселимо, прослављајући успомену њихову, и говоримо: Исповеднице Свете Тројице, Вера, Надо и Љубави, у вери, нади и љубави утврдите све нас. 

(Telegraf.rs)