DA LI ĆE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA MOĆI NA OPTUŽENIČKU KLUPU Samo programeri mogu biti krivi

Dok je u Hrvatskoj Ministarstvo pravosuđa već uputilo u javnu raspravu nacrt izmena Krivičnog zakona koji predviđa uvođenje odgovornosti za krivična dela počinjena sistemima veštačke inteligencije, u Srbiji tek počinje izrada posebnog zakona o ovoj oblasti. Pa, dokle smo stigli i gde je zapelo?

Hrvatski model polazi od pitanja ko će snositi posledice ako, na primer, robotaksi usmrti pešaka. U obrazloženju predloženih izmena ističe se da postojeći kaznenopravni instituti važe za ljude i njihovo voljno delovanje, dok autonomni sistemi mogu da deluju nepredvidivo i nezavisno od nadzora, što otvara nova pravna pitanja.

U Srbiji ne postoji poseban zakon koji direktno predviđa krivičnu odgovornost za dela počinjena isključivo veštačkom inteligencijom, kao što se opisuje u hrvatskom slučaju. Međutim, država je započela korake ka regulisanju oblasti veštačke inteligencije: Vlada Srbije formirala je radnu grupu koja će raditi na izradi prvog zakona o veštačkoj inteligenciji. Takođe, u Srbiji su usvojene Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije u martu 2023. godine. 

Ministarstvo pravosuđa priprema izmene Krivičnog zakona kojima će se prvi put regulisati i odgovornost za krivična dela počinjena veštačkom inteligencijom. Kako kažu u Ministarstvu, koje je nedavno uputilo u javnu raspravu Obrazac za nacrt predloga izmena Krivičnog zakona, uvešće se odgovornost za krivična dela počinjena veštačkom inteligencijom, uključujući potpuno automatizovana vozila, ali je sve to još uvek na nivou zamišljenog, pošto je izrada novih odredbi u početnoj fazi.

Šta o tome misli naša struka?

Prof. dr Sanja Savčić sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu u svom radu „Veštačka inteligencija i problem autorstva“ podseća na to da je „veštačka inteligencija u tehnološkom smislu sposobna da samostalno uredi i generiše sadržaj, ali to ne znači da može biti nosilac moralne ili krivične odgovornosti.

Neki stručnjaci ističu da etičke smernice ne predstavljaju dovoljnu pravnu obavezu — potrebno je da se prepoznaju i sankcionišu nepravilnosti u praksi kroz zakonske norme – koje čekamo.
U međuvremenu, otvara se pitanje da li će nam veštačka inteligencija uopšte biti kriva, ili će na optuženičku klupu ipak sesti autor.

Prema srpskom Zakonu o autorskom i srodnim pravima, nosilac autorskog prava mora biti fizičko lice. Ovakvo rešenje isključuje mogućnost da se veštačkoj inteligenciji prizna autorstvo – kažu u advokatskoj kancelariji Stojković advokati. - AI sistemi nemaju pravni subjektivitet i ne mogu biti nosioci prava i obaveza. Zato ni ne mogu biti priznati kao autori, bez obzira na to koliko je njihov rad originalan ili kreativan, rečeno je u nedavnoj Lawit raspravi.
Dakle, ništa od kompjutera u lisicama pred sudijom.

U stručnim i diskusijama vođenim na društvenim mrežama, navodi se da treba uspostaviti jasne standarde dužne pažnje, nadzor ljudi nad AI sistemima, mehanizme objašnjivosti („explainability“) algoritama i sisteme odgovornosti (ko će biti kriv za propust: programer, proizvođač, korisnik). Postoje i privatne inicijative: kompanije kao što je ETIK.AI pružaju savetodavne usluge u Srbiji, pomažu u usaglašavanju AI rešenja sa etičkim i pravnim normama. Mnoge IT kompanije na platnom spisku već imaju stručnjaka koji se bavi etikom, kako bi predupredili eventualne tužbe za zloupotrebu veštačke inteligencije u sadržaju i aplikacijama koje prave.

Neki pravnici ukazuju da će usklađivanje sa Evropskim zakonom o veštačkoj inteligenciji (EU AI Act) imati uticaj i na srpske kompanije koje žele da se takmiče ili rade unutar Evrope, pa da Srbija treba svoj zakon da pravi u skladu s tim modelom.

Veštačka inteligencija nije kreativno biće i u našim zakonima ne postoji opcija da je potpišemo kao autora. Autorsko delo, nastalo uz pomoć AI, može se pripisati čoveku samo ako je njegov kreativni doprinos dovoljno značajan – kaže Irina Filipović s Filozofskog fakulteta u Nišu.

Veštačka inteligencija nema moralnu svest, te se krivična odgovornost ne može direktno pripisati „mašini“ niti je tretirati kao čoveka. U tom pogledu, isti izazov važi i u Srbiji: zakon ne može priznati mašinu kao subjekta krivične odgovornosti — mora postojati čovek ili organizacija koja će biti nosilac odgovornosti, kažu i stručnjaci iz IKT oblasti, ali i pravnici.
Srbija je na samom početku procesa stvaranja zakonskog okvira za AI. Radna grupa i javne rasprave su pozitivni koraci. Ali rad na zakonskim promenama tek nas čeka, te bi bilo dobro na vreme odrediti ko će, kada i kako odgovarati u slučajevima štete izazvane AI sistemima.

Iako autorska prava veštačke inteligencije u Srbiji trenutno nije moguće registrovati, tek predstoji traženje rešenja i balansa između prava ljudskih autora i “genijalnosti” mašine, kažu u pravoj kancelariji Milošević Law.