ДА ЛИ ЋЕ ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА МОЋИ НА ОПТУЖЕНИЧКУ КЛУПУ Само програмери могу бити криви

Док је у Хрватској Министарство правосуђа већ упутило у јавну расправу нацрт измена Кривичног закона који предвиђа увођење одговорности за кривична дела почињена системима вештачке интелигенције, у Србији тек почиње израда посебног закона о овој области. Па, докле смо стигли и где је запело?

Хрватски модел полази од питања ко ће сносити последице ако, на пример, роботакси усмрти пешака. У образложењу предложених измена истиче се да постојећи казненоправни институти важе за људе и њихово вољно деловање, док аутономни системи могу да делују непредвидиво и независно од надзора, што отвара нова правна питања.

У Србији не постоји посебан закон који директно предвиђа кривичну одговорност за дела почињена искључиво вештачком интелигенцијом, као што се описује у хрватском случају. Међутим, држава је започела кораке ка регулисању области вештачке интелигенције: Влада Србије формирала је радну групу која ће радити на изради првог закона о вештачкој интелигенцији. Такође, у Србији су усвојене Етичке смернице за развој, примену и употребу поуздане и одговорне вештачке интелигенције у марту 2023. године. 

Министарство правосуђа припрема измене Кривичног закона којима ће се први пут регулисати и одговорност за кривична дела почињена вештачком интелигенцијом. Како кажу у Министарству, које је недавно упутило у јавну расправу Образац за нацрт предлога измена Кривичног закона, увешће се одговорност за кривична дела почињена вештачком интелигенцијом, укључујући потпуно аутоматизована возила, али је све то још увек на нивоу замишљеног, пошто је израда нових одредби у почетној фази.

Шта о томе мисли наша струка?

Проф. др Сања Савчић са Правног факултета у Новом Саду у свом раду „Вештачка интелигенција и проблем ауторства“ подсећа на то да је „вештачка интелигенција у технолошком смислу способна да самостално уреди и генерише садржај, али то не значи да може бити носилац моралне или кривичне одговорности.

Неки стручњаци истичу да етичке смернице не представљају довољну правну обавезу — потребно је да се препознају и санкционишу неправилности у пракси кроз законске норме – које чекамо.
У међувремену, отвара се питање да ли ће нам вештачка интелигенција уопште бити крива, или ће на оптуженичку клупу ипак сести аутор.

Према српском Закону о ауторском и сродним правима, носилац ауторског права мора бити физичко лице. Овакво решење искључује могућност да се вештачкој интелигенцији призна ауторство – кажу у адвокатској канцеларији Стојковић адвокати. - AI системи немају правни субјективитет и не могу бити носиоци права и обавеза. Зато ни не могу бити признати као аутори, без обзира на то колико је њихов рад оригиналан или креативан, речено је у недавној Lawit расправи.
Дакле, ништа од компјутера у лисицама пред судијом.

У стручним и дискусијама вођеним на друштвеним мрежама, наводи се да треба успоставити јасне стандарде дужне пажње, надзор људи над AI системима, механизме објашњивости („explainability“) алгоритама и системе одговорности (ко ће бити крив за пропуст: програмер, произвођач, корисник). Постоје и приватне иницијативе: компаније као што је ETIK.AI пружају саветодавне услуге у Србији, помажу у усаглашавању AI решења са етичким и правним нормама. Многе ИТ компаније на платном списку већ имају стручњака који се бави етиком, како би предупредили евентуалне тужбе за злоупотребу вештачке интелигенције у садржају и апликацијама које праве.

Неки правници указују да ће усклађивање са Европским законом о вештачкој интелигенцији (EU AI Act) имати утицај и на српске компаније које желе да се такмиче или раде унутар Европе, па да Србија треба свој закон да прави у складу с тим моделом.

Вештачка интелигенција није креативно биће и у нашим законима не постоји опција да је потпишемо као аутора. Ауторско дело, настало уз помоћ AI, може се приписати човеку само ако је његов креативни допринос довољно значајан – каже Ирина Филиповић с Филозофског факултета у Нишу.

Вештачка интелигенција нема моралну свест, те се кривична одговорност не може директно приписати „машини“ нити је третирати као човека. У том погледу, исти изазов важи и у Србији: закон не може признати машину као субјекта кривичне одговорности — мора постојати човек или организација која ће бити носилац одговорности, кажу и стручњаци из ИКТ области, али и правници.
Србија је на самом почетку процеса стварања законског оквира за AI. Радна група и јавне расправе су позитивни кораци. Али рад на законским променама тек нас чека, те би било добро на време одредити ко ће, када и како одговарати у случајевима штете изазване AI системима.

Иако ауторска права вештачке интелигенције у Србији тренутно није могуће регистровати, тек предстоји тражење решења и баланса између права људских аутора и “генијалности” машине, кажу у правој канцеларији Милошевић Law.