DARKO GLIŠIĆ, MINISTAR ZA JAVNA ULAGANJA: Prognoze lekara bile su - ili smrt ili težak invalid! Tri dana kasnije stao sam na noge PONOVO SAM UČIO DA GOVORIM I PIŠEM

Prva prognoza lekara nakon moždanog udara bila je fatalna. Posle nekoliko sati rekli su da ću verovatno preživeti, ali da ću imati veoma visok stepen invaliditeta i da je to nemoguće izbeći. Međutim, tri dana kasnije stao sam na noge. Prvog dana bila mi je potpuno oduzeta desna strana tela, a prvih sedam dana veoma sam teško govorio, više sam mumlao. A onda, nakon tih nedelju dana bukvalno sam kao đak prvak učio ponovo sve, da govorim, pišem, jer sam defakto zaboravio i kako se potpisujem i jako teško sam ispisivao rečenice... Odlučio sam da tačno nakon osam nedelja, koliko lekari kažu da je potrebno da zaraste taj ožiljak na krvnom sudu, odem na isto mesto na kojem mi se to desilo u isto vreme, kod istih voditelja, da nastavim tamo gde sam stao. To mi je dizalo i samopouzdanje i poslalo poruku moje odlučnosti. Vratio sam se i tamo gde me je zaustavilo - nastavio sam!

Ovo u ekskluzivnom intervjuu za Kurir govori ministar za javna ulaganja i predsednik IO SNS Darko Glišić, koji je pre tačno dva meseca, 5. avgusta, u programu uživo na TV Pinku doživeo težak moždani udar!

Dva meseca kasnije Glišić je nasmejan dočekao ekipu Kurira u svom kabinetu u Vladi Srbije, gde se polako vraća radnim obavezama...

Delujete odmornije nego kada smo razgovarali poslednji put početkom juna, pred lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Kako ste?

- Osećam se dobro i srećan sam što sam se vratio na posao. Posle svega, dobro je, oporavljam se i ono najgore je prošlo. Malo sam, naravno, još uvek iscrpljen i nešto usporeniji, ali iz dana u dan se osećam sve bolje i vraća mi se motorika. Prvog dana na poslu bilo je emotivno, uzbudljivo. Sačekali su me svi, tako da mi je ponovo malo bio povišen krvni pritisak, ali dobro, kad su emocije u pitanju, onda je i logično da se čovek malo više uzbudi, što lekari meni baš i ne preporučuju. Jedva sam čekao da se vratim na posao, u okruženje u kom sam bio, rekao bih, gotovo 24 časa dnevno svaki dan. Ne mogu još da idem nešto dalje van Beograda, ali očekujem da ću već od naredne nedelje da krenem polako i da obilazim gradilišta i da se krećem po terenu, tako da me to dodatno raduje.

Da li se sećate uopšte nečega od tog jutra 5. avgusta?

- Sećam se jako dobro svega do trenutka dok nisam potpuno izgubio svest. Dakle, ja sam izgubio kontrolu nad svojim telom, ali sam video, čuo i razaznavao sve šta se dešava.

Prognoze na početku nisu bile dobre?

- Prognoze su bile jako loše, ja to tada naravno ne znam, niti saznajem u narednih 10 - 15 dana. Tek negde po otpustu, nakon što sam oko dve nedelje bio u bolnici, deo toga mi je prenet, a tokom kućnog oporavka saznao sam neke detalje, da je bilo baš onako loše. U te dve nedelje u bolnici krenulo je polako da se sve slaže, stvorili su se uslovi da budem na kućnom lečenju, ali onda kreću te neke nuspojave, pogotovo nekog koštanog tipa, jer ja sam morao da šest nedelja da u potpunosti mirujem, ili sedenje ili ležanje, ne postoji neki drugi vid aktivnosti. Onda neki mišići malo atrofiraju, pa se neki hematom negde stvorio pa je neke nerve napao i onda je tu bilo problema malo i sa kostima, ali važno da je sve okej. U stalnom sam kontaktu sa lekarima,idem na kontrole, verovatno će krenute te fizijatrijske terapije tokom oktobra gde ću biti potpuno osposobljen da da radim u punom kapacitetu.

Kažete da ste učili kako da razgovarate, da se potpišete, a samo nedelju dana pre toga ste bili jedan od najuticajnih ljudi u Srbiji...

- Nisam to tako doživljavao.

Deo javnosti vas ipak tako doživljava. I onda za sedam dana učite kako da se potpišete. Šta vam je prolazilo tada kroz glavu?

- Ne bih to tako nazvao, trudio sam se da budem najvredniji, često sam bio na terenu sa građanima, pa možda je neko iz toga crpeo neki takav utisak... Trudim se da stvari uvek gledam sa pozitivne strane. Kada sam se probudio, sa tubusom u ustima, priključen na 100 nekih čuda i bez osećaja u desnoj strani, prva stvar koju sam pomislio kada sam otvorio oči bilo je: dobro je živ sam, nije loše za početak. Medicinsko osoblje je bilo više zabrinuo nego ja, gledao sam da je to neka nova prilika, nova šansa koju mi je pružio život pa ću videti kako ću je iskoristiti.

Snimak kako u programu uživo dobijate moždani udar obišao je ne samo Srbiju, nego i ceo svet. Da li ste ga kasnije pogledali? Kako je vaša porodica reagovala na sve to?

- Nisam ni jednom pogledao snimak. Još uvek nemam neku želju da ga pogledam. Tek nakon 15 dana sam video da sam 6. avgusta bio na svim naslovnim stranama, vest u regionu ali i na drugim kontinentima. Možda nekada u narednom periodu se odlučim da vidim kako je to izgledalo... Porodica kao porodica, uvek su to teške stvari. Moja majka je saznala gledajući TV i naravno da, kao i svaka majka, nije to baš lako primila. Rođena sestra je bila pristna u Urgentnom centru i prva čula vesti da će po mene da bude jako loš ishod. Kažu da se tu okupilo dosta ljudi, stvarno sam im svima zahvalan, u tom trenutku ja sam daleko od realnosti, života, svega i ne znam šta se dešava, ali koristim priliku da se svima zahvalim za veliku podršku, to mi imponuje i pomoglo mi je da se što pre vratim.

Sa druge strane, bilo je i, da se blago izrazim, neprimerenih komentara u delu opozicione javnosti, a koji nemaju nikakve veze sa politikom.

- Svima onima koji su se radovali mom moždanom udaru želim sve najbolje i da im se nikad ne desi što i meni, jer sam imao toliko sreće da je to prosto neverovatno. Jedan od 1.000 ljudi se izvuče. Njima želim da im se to ne desi, jer nisam siguran da bi oni imali baš toliko sreće, jer kako se ponašaju i rade nisu ni zaslužili da ih Bog pogleda u tako teškim trenucima, kao što je mene pogledao da u poslednjem trenutku promenim svoj dnevni raspored. Trebalo je da na Pinku gostujem u sredu, a ne utorak, ali sam pod pritiskom ljudi koji su mi nesvesno spasili život došao u utorak i sve se desilo uživo i u blizini Klinike. Za 25 minuta sam bio u sali za reanimaciju i zato danas mogu da sedim ovde sa vama i razgovaram. Da je ostala sreda, mi ovaj intervju danas ne bi radili. Ovom prilikom želim da apelujem na sve da, čim osete prve simptome, poput trnjenja, da se istog sekunda jave lekaru i ne čekaju, jer je ključ u brzini intervencije. Naravno, pomoglo mi je što vodim zdrav život i što su mi organi i krvni sudovi u skladu sa mojim godina i više nego dobro, pa sam mogao sve da podnesem. Jedna karotida mi je i danas poptuno zatvorena, ali je druga preuzela funkciju 100 odsto dotoka krvi u mozak, što baš i nije čest slučaj.

Mnogi tvrde i da ste odglumili sve na neki način, jer je nemoguće da ste se tako brzo oporavili?

- Postoji istorija bolesti u UC KCS, tamo su lekari raznih političkih opredeljenja, ima onih koji imaju potpuno drugačije političke stavove. Ogroman broj njih bio je na mojoj reanimaciji. Pa evo neka i oni posvedoče kakva je situacija bila. Što se tiče komentara da nemam ožiljak na glavi, ja sam otvoren na preponama i kroz prepone su ušli u krvne sudove i došli do mozga. Ožiljak stoji sa leve i sa desne strane, nije pristojno da to javno pokazujem u medijima, ali za one koji su baš znatiželjni, dobrodošli, nek se samo jave.

Vučić je dolazio svaki dan, to mi je mnogo značilo

I predsednik Vučić bio je sa vama bolnici od prvog trenutka.

- Za mene je veoma emotivno da govorim o tome. To je čovek koji je svaki dan dolazio. Svaki dan. Neko ko ima najviše obaveza, kome je dan ispunjen bukvalno 24 časa dnevno, uvek je nalazio vreme da dođe, pozive lekare i da se interesuje kako sam. Bio je tu čitav taj dan dok je trajala intervencija četiri i po sata. Ne znam šta bih rekao... Nemam još emotivne snage da o tome govorim, a da se, slobodno mogu da kažem, ne rasplačem zbog te pažnje koju mi je ukazao i mnogo mu hvala. On zna koliko ga ja i volim i poštujem, tako da mi je mnogo značilo što je bio uz mene.

Nažalost, ovakve situacije kada se čovek razboli ili završi u bolnici često posluže kao svojevrstan lakmus papir. Da li postoji neko, možda iz SNS ko vas je razočaro ili od koga ste očekivali više? Sa druge strane, da li postoji možda neko ko vas je prijatno iznenadio?

- Nemate vi u tom trenutku vremena da razmišljate da li vas neko iznenađuje ili ne. Moram da razmišljam pozitivno, moram da razmišljam tako da odgovorim obavezama koje imam ispred sebe imam, ali i prema svojoj porodici da sačuvam svoje zdravlje i prema onima koji su najviše brinuli o meni. Nisam primetio da je bilo ko od stranačkih kolega bilo šta loše pomislio, uradio, objavio, čak nasuprot. U trenutku kada sam uključio telefon stiglo mi je 1.200 poruka, onda sam ga sklonio sa strane. Kada sam ponovo pogledao, taj broj se duplirao i to su bili moji saborci, moja braća i prijatelji. Jedna me je video poruka iznenadila od sportiste za koga nisam ni verovao da je čuo za mene. Radi se o najboljem, najjačem čoveku na svetu, najboljem borcu Islamu Mahačevu koji mi je poslao video poruku i to mi je jedino onako vrlo bilo: wow, odakle sad. Preko zajedničkih prijatelja je saznao i nadam se da ću imati priliku da mu uzvratnim podrškom na nekom meču. SNS je moja familija u širem kontekstu i dali su mu punu podršku, ali i puno ljudi iz cele Srbije. Zahvalan sam svima, imam obavezu da u narednom periodu budem još vredniji, da se trudim, radim i borim, ali naravno i da vodim računa da ih više ne sekiram onako.

Prvo slede redovni lokalni izbori u Mionici i Negotinu, a tzv. "studentska lista" i deo opozcije i dalje traži hitno raspisivanja vanrednih parlamentranih izbora. Da li je sada pravi trenutak za to?

- Očekujem veliku buku koju će da prave pre izbora i još vveću kuknjavu posle. Mislim da će rezultat u brojkama da bude po njih pogubniji nego pre, a u korist one politike koju predvodi predsednik Vučić. Ljudi žele da normalno žive, rade, funkcionišu, da se bave rastom plata, izgradnjom nečega što im znači život, a ne da imaju ove opskurne tipove sa fantomkama na glavi koji dolaze da nekome uskrate pravo da živi, kreće, da pokušaju da nekog živog spale. Ta politika njih simbolizuje i svakog dana ima sve manje podrške. Očekujem da 30. novembra za kada su zakazani lokalni izbori imaju još manje podrške, pa će od priče kako će da nas pobede i udaranja u bubnjeve, nakon što se narod izjasni, da se udaraju u grudi, kukaju, uvek će neko drugi da im bude kriv. Izbori se raspisuju onda kada nadležni organ donese odluku. Nadležni organ je predsednik republike i on će u skladu sa interesima građana ove države da donese odluku kada bi trebalo da izađemo na birašta.

Na početku je na talasu te tragedije možda izgledalo kao da se pojavljuje neka nova ideja, nešto bolje, energičnije, svetlije, a onda se pokazalo da se pojavilo nešto što može da nas uvede u duboku tamu i da Srbiju unazadi, ne decenijama, nego vekovima. Ono što oni demonstriraju na ulicama je nešto slično paganskim običajama pre mnogo vekova unazad. Ono što se trenutno dešava na političkoj sceni dramatično je drugačije u odnosu na poslednjih nekoliko meseci.

Gde vidite ulogu trenutne parlamentarne opozcije u svemu tome?

- Na toj drugoj strani vi imate sada opoziciju koja mora da bira da li će da nestane, ukoliko bezuslovno podrži tu blokadersku fantom listu. Inače, nemaju oni nikakvu listu, da imaju ljude od kredibiliteta, pa pohvalili bi se. Kada u neki tim dovedete dobrog igrača, pa vi se odmah pohvalite da vam je došao. Dakle, tamo ne postoji ništa, ali oni pokušavaju da u potpunosti utope opoziciju i da preuzmu njihove birače. Opozicija koja bude na to pristala, nestaće zauvek. Političke stranke koje se identifikuju sa blokaderskim pokretom, sa tom sektom i tim ludilom koje oni pokazuju tim grupicama od ponekoliko desetina ljudi dnevno, koliko se gde skupi, te stranke nestaju zauvek. I nije greh da Demokratska stranka nestane obzirom ko im je predsednik, sasvim je i u redu da se oni utope i udave u tom blokaderskom pokretu. Gde god na svetu postoji DS, ništa dobro nije donela. To je ime za izvorno političko zlo u svakoj zemlji, pa i kod nas. A one stranke koje se budu odvojile od tog blokaderskog pokreta, izdefinisale neku politiku, možda imaju neku šansu da naprave neki rezultat na izborima, da sebe sačuvaju za godine koje dolaze. Jer nakon tih izbora doći će opet neki izbori, za dve, tri ili četiri godine pojaviće se neki novi izborni ciklus. Blokaderski pokret je za jednokratnu upotrebu, oni će da se pojave na narednim izborima sa tim spektakularnim kandidatima, poput, na primer: dvorske lude na njihovom dvoru Jove Bakića ili Kokanovića koji je simbol obrazovanja, on ima jedan razred i dva velika odmora i koji je u svom selu izgubio pet prema jedan od Aleksandra Vučića. Oni će se olupati. Dakle, apsolutna katastrofa je u pristupu tog blokaderskog pokreta koji ništa državi nije ponudio, sem haosa, nasilja, beznađa, krvi i svega najgoreg. Onda imate opozicione stranke koje misle: aha, tu će možda neki glas više da se dobije, hajde njima da se zakačimo onako kao neki vozić, ali to je lokomotiva koja vodi u propast. Onaj ko se od njih ne otkači, neće politički preživeti, to vam odgovorno tvrdim.

Šta očekujete 1. novembra za kada je najavljen protest povodom godišnjice pada nadstrešnice?

- Očekujem nasilje. Najveće moguće nasilje. To oni vide kao poslednju šansu da divljaju, da pokušaju da spale ceo Novi Sad i svakog koga vide na ulici da se ne slaže sa njima, da pokušaju da linčuju... Blokaderi su se nadali da će se opet desiti neka tragedija, pa da ih podigne. Kada su videli da nečeg takvog, Bogu hvala, nema, pokušavaju da kroz izbore sebi napune rezervoare za neke nove proteste, demoliranje, razbijanje, spaljivanje, prolivanje krvi na ulicama, a kao krajnji i jedini cilj - dolazak na vlast mimo volje naroda. Oni znaju da ne mogu da pobede na izborima, znaju da nemaju većinu. Ali im je potreban taj izgovor kao što su izbori samo kako bi pravili incidente, a u osam kad se zatvore birališta, pre nego što bilo ko pogleda kutiju ili otvori da je broji, da u osam časova i jedan minut kažu: pokradeni su izbori. I onda krenu sa serijom incidenta, pravljenja haosa i nasilja. Nemaju šta da kažu i zato su odbili dijalog koji im nudi predsednik. Kada nameravju da nam kažu šta im je plan i program za Srbiju? To ne postoji.

Da li očekujete da 3. novembra kako je planirano na fakultetima normalno počne akademska godina?

- Ne nekim fakultetima možda počne. Kada je u pitanju rektor BU Vladan Đokić, lažov i prevarant, očekujem da će pokušati to da zloupotrebi. To je čovek kome ništa ne treba verovati. Nadam se da će se na ostalim Univerzitetima uspostaviti normalna nastava, Novi Sad mi je nepoznanica s obzirom da je tu leglo tog separatističkog pokreta, videli ste šta se desilo Patriku Dridu i drugim dekanima koji su želeli da pokrenu nastavu, pa su jedva živu glavu izvukli. Nemojte da mislite da će seme zla Dinko Gruhonić da sedi skrštenih ruku.

Nedugo pre zdravstvenih problema bili ste akter niza tekstova na jednom portalu u kojima su vas optuživali da ste vlasnik hacijende, garaža, stanova, ali i da ste partnerki poklonili stanove i apartmane... Najavljivali ste odgovor, šta se sada dešava s tim?

- Zanimljivo je da se 5. avgusta na Pinku sve desilo, a 6. avgusta sam, na svoje insistiranje, imao zakazano saslušanje u tužilaštvu. Nakon osam nedelja, 30. septembra, ponovo sam se pojavio na Pinku i nastavio da zastupam politiku za koju smatram da je najbolja, a igrom slučaja sam dan kasnije imao to saslušanje i dao sam iskaz. Saslušavaće se i ostale osobe koje su pomenute u tim tekstovima i investitori koji su tobože meni prodavali te apartmane. Svi smo pripremili temeljnu dokumentaciju i ispostaviće se da je lažovski portal ponovo lagao. Pokušali su da me diskredituju, da mi naprave aferu, nemam nikakve apartmane, niti sam ih ikome kupio. Igrom slučaja, vezali su me za osobu koja takođe nije kupila nikakve apartmane, a to što je pregovarala sa nekim investitorima, ne znači da ih je kupila, već su ti apartmani prodati nekom desetom. Što se tiče moje imovine sve može lako da se proveri u Agenciji za borbu protiv korupcije gde sam sve prijavio kako jeste. Hteli su imovinu moje majke puta 10 da uvećaju, super, evo nek daju pola tih para za koje su objavili da to vredi... Mada, ni majka, ni ja ne bismo prodavali svoju dedovinu baš tako lako.

Neka nadležni organi ispitaju svaki detalj i ispostaviće se da je sve bila notorna laž, koju im je podvalila osoba koja je optužena za terorizam i nalazi se u pritvoru. Taj nasilnik im je u jednom kafeu u Kraljevu plasirao priču, za koju se ispostavilo da je notorna laž. Žao mi je tog čoveka ogrezlog u mržnju, koji se raduje nečijoj nesreći. Jedina tačna njegova izjava je da je 2023. izgubio lokalne izbore u Kraljevu i da sam ja kriv za to, jer sam direktno organizovao kampanju kako na vlast ne bi došli takvi kao on. Pošto kažu da me stalno pominje, da se budi i leže sa mojim imenom, mogu da mu pošaljem svoju fotografiju ako mu baš toliko nedostajem ili da mu pošaljem fotografiju svog ožiljka na preponama da ga uverim da sam zaista imao intervenciju.

Kurir.rs