(FOTO) VIŠE SE UZDAJU U NEBO NEGO U OSIGURANJE Mali broj paora osigurava svoje oranice, evo zašto je to loše

Rešenje postoji, ali u Srbiji poljoprivredni proizvođači još uvek retko pribegavaju osiguranju useva, već se više nadaju da nevreme „neće baš njih da zadesi“.

Ministarstvo poljoprivrede je još prošle godine pozvalo nosioce poljoprivrednih gazdinstava da iskoriste pravo na podsticaje za osiguranje useva, i da do 15. novembra ove godine zaključe polisu osiguranja sa nekom od osiguravajućih kuća. Ministarstvo je navelo da pokriva između 40 i 70 odsto vrednosti premije osiguranja, u zavisnosti od teritorije i vrste proizvodnje. Zahtevi se podnose putem platforme eAgrar, a za tehničku podršku poljoprivrednicima su na raspolaganju savetodavci, lokalne samouprave i ovlašćena lica Uprave za agrarna plaćanja.

Uprkos podsticajima, najnoviji podaci pokazuju da je u Srbiji osigurano između 13 i 15 odsto obradivih površina, što je pomak u odnosu na ranije godine, kaže u razgovoru za Biznis.rs Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije.

„U periodu pre pandemije korona virusa imali smo svega deset odsto osiguranih obradivih površina, pa ako gledamo statistički to je napredak od oko 40 procenata. Ali, naravno – 15 odsto u odnosu na 100 je jako mali procenat i time niko ne može da bude zadovoljan. Država ne može da bude zadovoljna jer poljoprivreda učestvuje sa velikim procentom u BDP-u, a malo je osiguranih površina. Zatim poljoprivrednici ne mogu da budu zadovoljni jer iz godine u godinu trpe veliku štetu, a na kraju ne mogu da budu zadovoljni ni osiguravači jer je osiguranje na ivici rentabilnosti. Nekoliko godina zaredom su osiguravači poslovali u minusu kada je ovaj sektor u pitanju, a na nuli su dve godine unazad“, kaže naš sagovornik.   

Ćirić objašnjava da za polisu osiguranja treba izdvojiti pet odsto vrednosti prodaje neke kulture po hektaru (kukuruz, voće, povrće…).

„Pritom, ako je registrovano poljoprivredno gazdinstvo postoje i subvencije države, pa ta polisa košta 30 odsto manje od pune cene. Ako pomogne i lokalna samouprava – a ima ih koje to rade – tako što plati tih 30 odsto, onda poljoprivrednik ne plaća ništa i polisa mu ispadne besplatna“, objašnjava Zoran Ćirić.

Naši poljoprivrednici najčešće osiguravaju kulture čija proizvodnja ima veliku vrednost po jedinici površine – voće, povrće, ratarstvo – i koje su izloženije različitim rizicima, bilo da je to suša ili poplave.

„Najveći broj izdatih polisa je za osnovne rizike – grad, požar i udar groma. Više od 90 odsto poljoprivrednika kupuje osnovnu polisu. Jako mali broj poljoprivrednih proizvođača osigurava zemlju od prolećnog mraza koji je poslednjih nekoliko godina redovna pojava, i on početkom maja uništi voće koje tada cveta. Takođe, jako mali broj osigurava zemlju od suše, a dodatna polisa nije mnogo skuplja od osnovne. Potrebno je da svi shvatimo da su klimatske promene tu i da se treba zaštititi, jer ćelijska oluja uništi usev za nekoliko minuta, a suša učini to za dva meseca“, kaže Ćirić.

Na osiguranje obradivog zemljišta najčešće se odlučuju oni koji imaju pozitivna iskustva. Poljoprivrednici koji su to uradili, a prethodno su pretrpeli štetu, uzimaju polisu i naredne godine jer vide da im se to isplati.

„Najveći nedostatak je edukacija poljoprivrednika, odnosno informisanost iz ove oblasti. Polisa osiguranja jedino može da im sačuva ono od čega žive – pogled u nebo je loš stav, kao i rečenica ‘imao sam prošle godine štetu od oluje, neće to da mi se desi opet i ove'“, navodi Zoran Ćirić i dodaje da osiguravači zajedno sa državom treba da rade na razvoju svesti kod poljoprivrednika o značaju polise osiguranja.

„Bitno je da se promeni sistem razmišljanja, treba ojačati male i srednje poljoprivredne proizvođače jer je to najbolji način da zaživi osiguranje u poljoprivredi, te država treba da reguliše i agrarnu politiku u tom smislu. Potrebno je radove u poljoprivredi uskladiti sa klimom, odnosno povesti računa gde se šta seje i gaji, onda bi bilo i manje štete“, ističe naš sagovornik.

U SAD i Australiji osigurano više od 90 odsto zemljišta

Procenat osiguranog obradivog zemljišta u zemljama regiona koje nisu članice Evropske unije kreće se od 15 do 20 odsto, dok je on u EU viši od 50 odsto, a u pojedinim državama ide i preko 70 procenata. U Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji osigurano je više od 90 odsto zemljišta.

I pored velikog procenta osiguranja, poljoprivredni sektor Evropske unije gubi u proseku više od 28 milijardi evra godišnje kao rezultat nepovoljnih vremenskih uslova poput suša, a EU može učiniti više da smanji takve poslovne rizike, uključujući i proširenje osiguranja poljoprivrednih proizvoda, prema novoj revolucionarnoj studiji.

Analiza, koju su zajednički objavile Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska komisija, kaže da pogoršanje klimatskih promena preti da poveća prosečne godišnje gubitke u poljoprivredi EU za čak 66 odsto do 2050. godine i poziva na jači sistem upravljanja rizicima u EU za ovaj sektor.

Da bi se ograničili ekonomski šokovi za poljoprivrednike, EU bi trebalo da sprovede mere prenosa rizika, uključujući obveznice za katastrofe i javno-privatne aranžmane reosiguranja.

EU bi trebalo da obezbedi finansiranje za brzo reagovanje kada se dogode katastrofe.

Sektor u celini treba da preduzme više koraka za prilagođavanje jer su, čak i uz poboljšano osiguranje, oni ključni za suzbijanje budućih klimatskih rizika.