(ФОТО) ВИШЕ СЕ УЗДАЈУ У НЕБО НЕГО У ОСИГУРАЊЕ Мали број паора осигурава своје оранице, ево зашто је то лоше
Временске непогоде последњих година задају све више брига пољопривредницима, а штета коју умеју да нанесу може бити прилична, у многим случајевима и ненадокнадива.
Решење постоји, али у Србији пољопривредни произвођачи још увек ретко прибегавају осигурању усева, већ се више надају да невреме „неће баш њих да задеси“.
Министарство пољопривреде је још прошле године позвало носиоце пољопривредних газдинстава да искористе право на подстицаје за осигурање усева, и да до 15. новембра ове године закључе полису осигурања са неком од осигуравајућих кућа. Министарство је навело да покрива између 40 и 70 одсто вредности премије осигурања, у зависности од територије и врсте производње. Захтеви се подносе путем платформе еАграр, а за техничку подршку пољопривредницима су на располагању саветодавци, локалне самоуправе и овлашћена лица Управе за аграрна плаћања.
Упркос подстицајима, најновији подаци показују да је у Србији осигурано између 13 и 15 одсто обрадивих површина, што је помак у односу на раније године, каже у разговору за Бизнис.рс Зоран Ћирић из Удружења осигуравача Србије.
„У периоду пре пандемије корона вируса имали смо свега десет одсто осигураних обрадивих површина, па ако гледамо статистички то је напредак од око 40 процената. Али, наравно – 15 одсто у односу на 100 је јако мали проценат и тиме нико не може да буде задовољан. Држава не може да буде задовољна јер пољопривреда учествује са великим процентом у БДП-у, а мало је осигураних површина. Затим пољопривредници не могу да буду задовољни јер из године у годину трпе велику штету, а на крају не могу да буду задовољни ни осигуравачи јер је осигурање на ивици рентабилности. Неколико година заредом су осигуравачи пословали у минусу када је овај сектор у питању, а на нули су две године уназад“, каже наш саговорник.
Ћирић објашњава да за полису осигурања треба издвојити пет одсто вредности продаје неке културе по хектару (кукуруз, воће, поврће…).
„Притом, ако је регистровано пољопривредно газдинство постоје и субвенције државе, па та полиса кошта 30 одсто мање од пуне цене. Ако помогне и локална самоуправа – а има их које то раде – тако што плати тих 30 одсто, онда пољопривредник не плаћа ништа и полиса му испадне бесплатна“, објашњава Зоран Ћирић.
Наши пољопривредници најчешће осигуравају културе чија производња има велику вредност по јединици површине – воће, поврће, ратарство – и које су изложеније различитим ризицима, било да је то суша или поплаве.
„Највећи број издатих полиса је за основне ризике – град, пожар и удар грома. Више од 90 одсто пољопривредника купује основну полису. Јако мали број пољопривредних произвођача осигурава земљу од пролећног мраза који је последњих неколико година редовна појава, и он почетком маја уништи воће које тада цвета. Такође, јако мали број осигурава земљу од суше, а додатна полиса није много скупља од основне. Потребно је да сви схватимо да су климатске промене ту и да се треба заштитити, јер ћелијска олуја уништи усев за неколико минута, а суша учини то за два месеца“, каже Ћирић.
На осигурање обрадивог земљишта најчешће се одлучују они који имају позитивна искуства. Пољопривредници који су то урадили, а претходно су претрпели штету, узимају полису и наредне године јер виде да им се то исплати.
„Највећи недостатак је едукација пољопривредника, односно информисаност из ове области. Полиса осигурања једино може да им сачува оно од чега живе – поглед у небо је лош став, као и реченица ‘имао сам прошле године штету од олује, неће то да ми се деси опет и ове'“, наводи Зоран Ћирић и додаје да осигуравачи заједно са државом треба да раде на развоју свести код пољопривредника о значају полисе осигурања.
„Битно је да се промени систем размишљања, треба ојачати мале и средње пољопривредне произвођаче јер је то најбољи начин да заживи осигурање у пољопривреди, те држава треба да регулише и аграрну политику у том смислу. Потребно је радове у пољопривреди ускладити са климом, односно повести рачуна где се шта сеје и гаји, онда би било и мање штете“, истиче наш саговорник.
У САД и Аустралији осигурано више од 90 одсто земљишта
Проценат осигураног обрадивог земљишта у земљама региона које нису чланице Европске уније креће се од 15 до 20 одсто, док је он у ЕУ виши од 50 одсто, а у појединим државама иде и преко 70 процената. У Сједињеним Америчким Државама и Аустралији осигурано је више од 90 одсто земљишта.
И поред великог процента осигурања, пољопривредни сектор Европске уније губи у просеку више од 28 милијарди евра годишње као резултат неповољних временских услова попут суша, а ЕУ може учинити више да смањи такве пословне ризике, укључујући и проширење осигурања пољопривредних производа, према новој револуционарној студији.
Анализа, коју су заједнички објавиле Европска инвестициона банка (ЕИБ) и Европска комисија, каже да погоршање климатских промена прети да повећа просечне годишње губитке у пољопривреди ЕУ за чак 66 одсто до 2050. године и позива на јачи систем управљања ризицима у ЕУ за овај сектор.
Да би се ограничили економски шокови за пољопривреднике, ЕУ би требало да спроведе мере преноса ризика, укључујући обвезнице за катастрофе и јавно-приватне аранжмане реосигурања.
ЕУ би требало да обезбеди финансирање за брзо реаговање када се догоде катастрофе.
Сектор у целини треба да предузме више корака за прилагођавање јер су, чак и уз побољшано осигурање, они кључни за сузбијање будућих климатских ризика.
