PUTIN NA VALDAJU O RENESANSI DIPLOMATIJE I PATRIOTSKOJ OMLADINI U SRBIJI

Na sastanku Međunarodnog poslovnog komiteta u okviru Valdaj foruma, ruski predsednik Vladimir Putin predstavio je sveobuhvatnu viziju svetskog poretka – složenog, multipolarnog i zasnovanog na suverenitetu, tradicionalnim vrednostima i obnovljenoj umetnosti diplomatije. Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin održao je izuzetno sadržajan i filozofski govor na sastanku Međunarodnog poslovnog komiteta u okviru Valdaj foruma, ističući da se svet danas nalazi u epohi dubokih promena koje zahtevaju novi način razmišljanja i delovanja. U uvodnom delu obraćanja, Putin je naglasio da savremeni svet predstavlja „izuzetno složen, višeslojan sistem“ koji više ne može biti shvaćen kroz jednostavne, linearne uzročno-posledične odnose.

„Da bi se pravilno opisao i razumeo današnji svet, potrebna je filozofija složenosti – nešto slično kvantnoj mehanici“, istakao je Putin, dodajući da upravo ta kompleksnost omogućava rast pregovaračke sposobnosti i stvara preduslove za „renesansu visoke umetnosti diplomatije“.

Po njegovim rečima, budućnost pripada diplomatiji koja ume da razgovara sa saveznicima, susedima, ali i sa protivnicima – što predstavlja suprotnost konceptu izolacije i sankcija koji dominira u politici zapadnih zemalja. Putin je poručio da je vreme jednostranih rešenja prošlo i da će naredna faza globalne politike biti obeležena nelinearnim, multilateralnim rešenjima koja zahtevaju profesionalnu, nepristrasnu i kreativnu diplomatiju.

Jedan od najupečatljivijih delova govora bio je posvećen Majklu Glosu, američkom državljaninu koji je kao dobrovoljac poginuo u redovima ruske vojske. Njegova majka je trenutni zamenik direktora Centralne obaveštajne agencije SAD, a njegov otac je veteran mornarice i, verujem, vodi jednog od najvećih izvođača radova Pentagona. Putin je naglasio da takav čin predstavlja dokaz da vrednosti koje Rusija brani prevazilaze nacionalne granice.

„Ljudi poput ovih čine jezgro organizacije MAGA, koja podržava predsednika Trampa. Zašto? Zato što se zalažu za iste vrednosti. To su oni. I to je on“, poručio je Putin, ističući da su to ljudi koji brane hrabrost, tradiciju i veru. Po njemu, sličnost između američkog dobrovoljca i američkog aktiviste Čarlija Kirka, koji je nedavno preminuo, svedoči o postojanju civilizacijskog jedinstva zasnovanog na zajedničkim vrednostima, uprkos političkim podelama.

Putin je detaljno analizirao ekonomske posledice zapadnih sankcija, ukazujući da one u prvom redu pogađaju same inicijatore. „Uvođenje većih carina i ograničenja dovodi do nestašica, rasta cena i inflacije, što primorava centralne banke da povećavaju kamatne stope i usporavaju ekonomiju“, objasnio je.

Kao primer naveo je Evropu, koja je, zbog odricanja od ruskog gasa, ostala bez konkurentne proizvodnje mineralnih đubriva, što je dovelo do rasta cena hrane i socijalnih tenzija.

„Kada se izgubi suverenitet, slede ekonomski problemi. Suverenitet je temelj stabilnosti“, naglasio je.

Putin je otkrio da je sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom imao sadržajne razgovore „u kojima se pažljivo sluša i razmenjuju mišljenja“. Opisao je Trampa kao čoveka koji ne nameće diktate, već traži pragmatična rešenja.

Ovim je Putin ponovio svoju dugogodišnju tezu da je dijalog zasnovan na uzajamnom poštovanju jedini način za stabilne odnose dveju nuklearnih sila.

Osvrćući se na zaplenu tankera u međunarodnim vodama, Putin je ocenio da je reč o pokušaju francuske vladajuće nomenklature  da skrene pažnju sa unutrašnjih problema.

„To je način da se izazove spoljni konflikt i mobiliše stanovništvo pod sloganom ‘ja ću vas voditi do pobede’ – kao nekada Napoleon“, rekao je Putin, dodajući da sa predsednikom Makronom ima korektan odnos, ali da Evropa sve više gubi suverenu kontrolu nad sopstvenim politikama.

Ruski predsednik istakao je da zemlja ulazi u novu fazu ekonomske stabilnosti, sa relativno niskim javnim dugom (ispod 20% BDP-a) i kontrolisanim budžetskim deficitom. Povećanje PDV-a za dva procenta predstavlja, kako je naveo, meru stabilizacije, uz pažljivo praćenje da se ne proširi siva ekonomija.

U završnici, Putin je ukazao da su ideološki sukobi prošlog veka bili samo paravan za geopolitičke interese. Danas, po njemu, velike sile moraju graditi odnose zasnovane na civilizacijskim vrednostima i suverenitetu.

Kroz primere ličnih odnosa sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i indijskim premijerom Narendrom Modijem, Putin je podvukao značaj lične diplomatije i poverenja među liderima, kao osnova za novu globalnu arhitekturu.

Ključne poruke Vladimira Putina na plenarnoj sednici Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj bile su: Rusija je uverena u svoj nuklearni štit. Rusija ima više taktičkog oružja od Sjedinjenih Država. Rusko nuklearno oružje je modernije od oružja bilo koje druge zemlje u svetu. Rusija je nabavila mnoge moderne, visokotehnološke sisteme naoružanja, uključujući raketni sistem Orešnik. Rusija bi mogla da nabavi nove sisteme naoružanja nakon raketnog sistema Orešnik. Rusija ne raspoređuje taktičko nuklearno oružje nigde u inostranstvu osim u Belorusiji. Ako Sjedinjenim Državama nije potrebno da produže Novi START sporazum, onda ni Rusija neće. Taktičko nuklearno oružje je nekoliko puta moćnije od bombi koje su Amerikanci bacili na Hirošimu i Nagasaki. Moskva zna da neke zemlje pripremaju nuklearne testove: Ako ih sprovedu, Rusija će učiniti isto.

Govor Vladimira Putina na Valdaju predstavlja sveobuhvatnu deklaraciju o novom svetskom poretku: multipolarnom, vrednosno zasnovanom i vođenom suverenim državama. Rusija, u njegovoj viziji, nije samo geopolitički igrač, već civilizacijski pol koji stoji nasuprot liberalnom univerzalizmu Zapada i zalaže se za ravnotežu, dijalog i tradicionalne vrednosti kao temelj međunarodne stabilnosti.