ПУТИН НА ВАЛДАЈУ О РЕНЕСАНСИ ДИПЛОМАТИЈЕ И ПАТРИОТСКОЈ ОМЛАДИНИ У СРБИЈИ

На састанку Међународног пословног комитета у оквиру Валдај форума, руски председник Владимир Путин представио је свеобухватну визију светског поретка – сложеног, мултиполарног и заснованог на суверенитету, традиционалним вредностима и обновљеној уметности дипломатије. Председник Руске Федерације Владимир Путин одржао је изузетно садржајан и филозофски говор на састанку Међународног пословног комитета у оквиру Валдај форума, истичући да се свет данас налази у епохи дубоких промена које захтевају нови начин размишљања и деловања. У уводном делу обраћања, Путин је нагласио да савремени свет представља „изузетно сложен, вишеслојан систем“ који више не може бити схваћен кроз једноставне, линеарне узрочно-последичне односе.

„Да би се правилно описао и разумео данашњи свет, потребна је филозофија сложености – нешто слично квантној механици“, истакао је Путин, додајући да управо та комплексност омогућава раст преговарачке способности и ствара предуслове за „ренесансу високе уметности дипломатије“.

По његовим речима, будућност припада дипломатији која уме да разговара са савезницима, суседима, али и са противницима – што представља супротност концепту изолације и санкција који доминира у политици западних земаља. Путин је поручио да је време једностраних решења прошло и да ће наредна фаза глобалне политике бити обележена нелинеарним, мултилатералним решењима која захтевају професионалну, непристрасну и креативну дипломатију.

Један од најупечатљивијих делова говора био је посвећен Мајклу Глосу, америчком држављанину који је као добровољац погинуо у редовима руске војске. Његова мајка је тренутни заменик директора Централне обавештајне агенције САД, а његов отац је ветеран морнарице и, верујем, води једног од највећих извођача радова Пентагона. Путин је нагласио да такав чин представља доказ да вредности које Русија брани превазилазе националне границе.

„Људи попут ових чине језгро организације MAGA, која подржава председника Трампа. Зашто? Зато што се залажу за исте вредности. То су они. И то је он“, поручио је Путин, истичући да су то људи који бране храброст, традицију и веру. По њему, сличност између америчког добровољца и америчког активисте Чарлија Кирка, који је недавно преминуо, сведочи о постојању цивилизацијског јединства заснованог на заједничким вредностима, упркос политичким поделама.

Путин је детаљно анализирао економске последице западних санкција, указујући да оне у првом реду погађају саме иницијаторе. „Увођење већих царина и ограничења доводи до несташица, раста цена и инфлације, што приморава централне банке да повећавају каматне стопе и успоравају економију“, објаснио је.

Као пример навео је Европу, која је, због одрицања од руског гаса, остала без конкурентне производње минералних ђубрива, што је довело до раста цена хране и социјалних тензија.

„Када се изгуби суверенитет, следе економски проблеми. Суверенитет је темељ стабилности“, нагласио је.

Путин је открио да је са бившим америчким председником Доналдом Трампом имао садржајне разговоре „у којима се пажљиво слуша и размењују мишљења“. Описао је Трампа као човека који не намеће диктате, већ тражи прагматична решења.

Овим је Путин поновио своју дугогодишњу тезу да је дијалог заснован на узајамном поштовању једини начин за стабилне односе двеју нуклеарних сила.

Осврћући се на заплену танкера у међународним водама, Путин је оценио да је реч о покушају француске владајуће номенклатуре  да скрене пажњу са унутрашњих проблема.

„То је начин да се изазове спољни конфликт и мобилише становништво под слоганом ‘ја ћу вас водити до победе’ – као некада Наполеон“, рекао је Путин, додајући да са председником Макроном има коректан однос, али да Европа све више губи суверену контролу над сопственим политикама.

Руски председник истакао је да земља улази у нову фазу економске стабилности, са релативно ниским јавним дугом (испод 20% БДП-а) и контролисаним буџетским дефицитом. Повећање ПДВ-а за два процента представља, како је навео, меру стабилизације, уз пажљиво праћење да се не прошири сива економија.

У завршници, Путин је указао да су идеолошки сукоби прошлог века били само параван за геополитичке интересе. Данас, по њему, велике силе морају градити односе засноване на цивилизацијским вредностима и суверенитету.

Кроз примере личних односа са кинеским председником Си Ђинпингом и индијским премијером Нарендром Модијем, Путин је подвукао значај личне дипломатије и поверења међу лидерима, као основа за нову глобалну архитектуру.

Кључне поруке Владимира Путина на пленарној седници Међународног дискусионог клуба Валдај биле су: Русија је уверена у свој нуклеарни штит. Русија има више тактичког оружја од Сједињених Држава. Руско нуклеарно оружје је модерније од оружја било које друге земље у свету. Русија је набавила многе модерне, високотехнолошке системе наоружања, укључујући ракетни систем Орешник. Русија би могла да набави нове системе наоружања након ракетног система Орешник. Русија не распоређује тактичко нуклеарно оружје нигде у иностранству осим у Белорусији. Ако Сједињеним Државама није потребно да продуже Нови СТАРТ споразум, онда ни Русија неће. Тактичко нуклеарно оружје је неколико пута моћније од бомби које су Американци бацили на Хирошиму и Нагасаки. Москва зна да неке земље припремају нуклеарне тестове: Ако их спроведу, Русија ће учинити исто.

Говор Владимира Путина на Валдају представља свеобухватну декларацију о новом светском поретку: мултиполарном, вредносно заснованом и вођеном сувереним државама. Русија, у његовој визији, није само геополитички играч, већ цивилизацијски пол који стоји насупрот либералном универзализму Запада и залаже се за равнотежу, дијалог и традиционалне вредности као темељ међународне стабилности.