NS SEME- Domaća kompanija čija se pšenica čuva i na Svalbardu! Prof. dr Dragana Latković: Institut za ratarstvo i povrtarstvo je nacionalni dragulj

Sa tradicijom dugom 87 godina, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu predstavlja više od naučne ustanove; on je kamen temeljac poljoprivredne proizvodnje i stub prehrambenog suvereniteta Srbije. 

U vremenu kada se agrar suočava sa do sada neviđenim klimatskim, geopolitičkim i tržišnim izazovima, portal Srbija danas razgovarao je sa direktorkom Instituta, prof. dr Draganom Latković, vodećim naučnim i strateškim autoritetom, o tome kako ova institucija od nacionalnog značaja ne samo da odoleva pritiscima, već i predvodi put ka modernoj i održivoj poljoprivredi budućnosti.

U svetu koji se suočava sa sve većim nestabilnostima, pojam "prehrambeni suverenitet" dobija na težini. Šta tačno uloga Instituta kao "čuvara nacionalnog semena" znači za Srbiju danas?

Prehrambeni suverenitet je pravo naroda da samostalno odlučuje o svojoj hrani i poljoprivredi, a u samom srcu tog prava leži seme. Vrlo je jednostavno: narod koji kontroliše svoje seme, kontroliše i svoju budućnost. Naša uloga kao Instituta od nacionalnog značaja prevazilazi komercijalni aspekt. Mi smo čuvari genetičkog blaga Srbije i istovremeno kreatori budućnosti. Stvaranjem sorti i hibrida koji su prilagođeni našim njivama, našoj klimi i potrebama naših poljoprivrednika, mi obezbeđujemo da Srbija ne zavisi od uvoznog semenskog materijala. U ovim turbulentnim vremenima, to nije samo ekonomska prednost, to je pitanje nacionalne bezbednosti i samostalnosti. Svako zrno NS semena je garant te nezavisnosti i suvereniteta.

Možete li nam dati konkretan uvid u razmere uspeha Instituta? Javnost možda nije svesna globalnog otiska koji NS Seme ima.

Naravno, a ti rezultati najbolje govore o našoj strateškoj ulozi. Od osnivanja kao Poljoprivredne ogledne i kontrolne stanice 1938. godine, prešli smo put do Instituta od nacionalnog značaja. Tokom tih 87 godina, naši oplemenjivači su stvorili preko 2000 sorti i hibrida za više od 60 biljnih vrsta. Gotovo 1000 naših kreacija registrovano je i gaji se u preko 30 zemalja sveta, od Kanade i Argentine, preko Evropske unije, do Rusije, Kine i Indije. Nedavno smo postigli i izuzetan uspeh prodorom na izuzetno zahtevno tržište Japana, što je podvig kojim se malo koja srpska, pa i evropska kompanija može pohvaliti.

Mi smo jedna od retkih institucija u Evropi koja se bavi oplemenjivanjem gotovo svih ratarskih i povrtarskih biljnih vrsta. Naša Banka gena čuva neprocenjivu vrednost, a deo selekcije semena pšenica deponovan je u čuvenom Svetskom trezoru semena na Svalbardu u Norveškoj, kao zalog za budućnost čovečanstva u slučaju globalne katastrofe. Posedujemo i jedinstvenu genetičku kolekciju divljih srodnika gajenih biljaka, poput najveće kolekcije divljeg suncokreta u Evropi, koja je ključna za pronalaženje gena otpornosti na nove bolesti.

Naš naučni kredibilitet potvrđuje i učešće u desetinama međunarodnih projekata, uključujući i najprestižniji evropski program "Horizon Europe". Projekti poput CROPINNO, gde smo vodeći partner, ili HelEx i BELIS, pozicioniraju nas rame uz rame sa vodećim svetskim istraživačkim centrima. Dakle, kada neko pomisli da je Institut "urušen" ili "gotov", ne može biti dalje od istine. Mi smo vitalniji i globalno relevantniji nego ikada pre. Podrška države je snažna i kontinuirana. Država Institutu daje na besplatno korišćenje 500 hektara najkvalitetnije zemlje, preuzela je rešavanje istorijskih dugova kroz reprogram sa državnom bankom pod najpovoljnijim uslovima i konačno, država podržava naš naučni rad, kao osnovnu primarnu delatnost Instituta.

Ipak, uprkos ovim uspesima, Institut se suočava i sa unutrašnjim izazovima koji su nedavno bili vidljivi u javnosti. Kako komentarišete te turbulencije?

Svaka velika organizacija, posebno ona koja prolazi kroz proces duboke transformacije, suočava se sa izazovima. Žao mi je što je deo zaposlenih izabrao metod pritiska umesto dijaloga, i to u najosetljivijem poslovnom trenutku. Postupci, zasnovani na nerazumevanju složene finansijske i tržišne situacije i već pokrenutih procesa za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, direktno ugrožavaju našu tržišnu poziciju.

Institut se više od 85% finansira iz sopstvenih prihoda. To znači da možemo da delimo samo ono što  zaradimo. Svaki potez koji urušava našu reputaciju i smanjuje prodaju, direktno se odražava na sve nas. Rukovodstvo je potpuno posvećeno socijalnom miru i obezbeđivanju redovnih i konkurentnih plata, koje su i sada iznad republičkog proseka. Ali dugoročno održivo poboljšanje uslova za sve zaposlene može doći samo iz uspešnog poslovanja, a ne iz pritisaka. Da bi bilo sve transparentno i jasno, uprava je štrajkačkom odboru ponudila da sami formiraju komisiju i predlože rešenje za koeficijente, koji će rešiti problem tzv. “kompresije zarada”. Umesto dijaloga, deo sindikata se oglušio i ponovo organizovao štrajk. Ova dešavanja su samo potvrdila neophodnost ubrzanja započetog strateškog restrukturiranja.

Kada pogledate unapred, gde vidite Institut 2029. godine? Koja je Vaša finalna poruka?

Do 2029. godine, vidim finansijski stabilan i konsolidovan Institut, tehnološki naprednu instituciju u digitalnoj transformaciji, koja je lider u naučnoj sferi agrara, globalno prepoznatljiv brend u nišama semena prilagođenog klimatskim promenama.

Našim poljoprivrednicima poručujem da mi nismo samo prodavac semena, mi smo vaš pouzdan partner. Verujte u domaću pamet i znanje, jer mi radimo za vas i za uspeh vaše proizvodnje.

Državi poručujem da Institut jeste i ostaće najpouzdaniji stub naše prehrambene sigurnosti i suvereniteta. Ulaganje u Institut je ulaganje u stabilnu i sigurnu budućnost Srbije.

A mojim kolegama i svim zaposlenima u Institutu želim da poručim da smo na pragu nove ere. Institut koji danas poznajemo, sa svim svojim resursima, projektovan je za vreme kada smo imali monopolsku poziciju na tržištu. Danas je tržišna utakmica znatno složenija i zahteva da budemo brži, efikasniji i fokusiraniji. Zato je u toku dubinsko restrukturiranje poslovanja, zasnovano na jasnim proračunima i održivim planovima. Naš cilj je da stvorimo dobro podešen sistem, oslobođen svih izvora gubitaka, koji će biti potpuno prilagođen novim tržišnim uslovima. A u takvom, efikasnijem sistemu, od svakog pojedinca će se očekivati veći, kvalitetniji i strateški doprinos. Kada Institut do kraja postavimo kao modernu i profitabilnu kompaniju, stvoriće se realan prostor za ono čemu svi težimo - još boljim uslovima rada i naravno boljem materijalnom položaju za sve one koji će zauzvrat davati svoj maksimum u radu i zalaganju.

Ovaj Institut je nacionalni dragulj. Nema govora o njegovom uništavanju. Postojaće još jači, moderniji i uspešniji, jer je potreban Srbiji više nego ikad.