NS SEME- Домаћа компанија чија се пшеница чува и на Свалбарду! Проф. др Драгана Латковић: Институт за ратарство и повртарство је национални драгуљ

Са традицијом дугом 87 година, Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду представља више од научне установе; он је камен темељац пољопривредне производње и стуб прехрамбеног суверенитета Србије. 

У времену када се аграр суочава са до сада невиђеним климатским, геополитичким и тржишним изазовима, портал Србија данас разговарао је са директорком Института, проф. др Драганом Латковић, водећим научним и стратешким ауторитетом, о томе како ова институција од националног значаја не само да одолева притисцима, већ и предводи пут ка модерној и одрживој пољопривреди будућности.

У свету који се суочава са све већим нестабилностима, појам "прехрамбени суверенитет" добија на тежини. Шта тачно улога Института као "чувара националног семена" значи за Србију данас?

Прехрамбени суверенитет је право народа да самостално одлучује о својој храни и пољопривреди, а у самом срцу тог права лежи семе. Врло је једноставно: народ који контролише своје семе, контролише и своју будућност. Наша улога као Института од националног значаја превазилази комерцијални аспект. Ми смо чувари генетичког блага Србије и истовремено креатори будућности. Стварањем сорти и хибрида који су прилагођени нашим њивама, нашој клими и потребама наших пољопривредника, ми обезбеђујемо да Србија не зависи од увозног семенског материјала. У овим турбулентним временима, то није само економска предност, то је питање националне безбедности и самосталности. Свако зрно НС семена је гарант те независности и суверенитета.

Можете ли нам дати конкретан увид у размере успеха Института? Јавност можда није свесна глобалног отиска који НС Семе има.

Наравно, а ти резултати најбоље говоре о нашој стратешкој улози. Од оснивања као Пољопривредне огледне и контролне станице 1938. године, прешли смо пут до Института од националног значаја. Током тих 87 година, наши оплемењивачи су створили преко 2000 сорти и хибрида за више од 60 биљних врста. Готово 1000 наших креација регистровано је и гаји се у преко 30 земаља света, од Канаде и Аргентине, преко Европске уније, до Русије, Кине и Индије. Недавно смо постигли и изузетан успех продором на изузетно захтевно тржиште Јапана, што је подвиг којим се мало која српска, па и европска компанија може похвалити.

Ми смо једна од ретких институција у Европи која се бави оплемењивањем готово свих ратарских и повртарских биљних врста. Наша Банка гена чува непроцењиву вредност, а део селекције семена пшеница депонован је у чувеном Светском трезору семена на Свалбарду у Норвешкој, као залог за будућност човечанства у случају глобалне катастрофе. Поседујемо и јединствену генетичку колекцију дивљих сродника гајених биљака, попут највеће колекције дивљег сунцокрета у Европи, која је кључна за проналажење гена отпорности на нове болести.

Наш научни кредибилитет потврђује и учешће у десетинама међународних пројеката, укључујући и најпрестижнији европски програм "Хоризон Еуропе". Пројекти попут ЦРОПИННО, где смо водећи партнер, или ХелЕx и БЕЛИС, позиционирају нас раме уз раме са водећим светским истраживачким центрима. Дакле, када неко помисли да је Институт "урушен" или "готов", не може бити даље од истине. Ми смо виталнији и глобално релевантнији него икада пре. Подршка државе је снажна и континуирана. Држава Институту даје на бесплатно коришћење 500 хектара најквалитетније земље, преузела је решавање историјских дугова кроз репрограм са државном банком под најповољнијим условима и коначно, држава подржава наш научни рад, као основну примарну делатност Института.

Ипак, упркос овим успесима, Институт се суочава и са унутрашњим изазовима који су недавно били видљиви у јавности. Како коментаришете те турбуленције?

Свака велика организација, посебно она која пролази кроз процес дубоке трансформације, суочава се са изазовима. Жао ми је што је део запослених изабрао метод притиска уместо дијалога, и то у најосетљивијем пословном тренутку. Поступци, засновани на неразумевању сложене финансијске и тржишне ситуације и већ покренутих процеса за побољшање материјалног положаја запослених, директно угрожавају нашу тржишну позицију.

Институт се више од 85% финансира из сопствених прихода. То значи да можемо да делимо само оно што  зарадимо. Сваки потез који урушава нашу репутацију и смањује продају, директно се одражава на све нас. Руководство је потпуно посвећено социјалном миру и обезбеђивању редовних и конкурентних плата, које су и сада изнад републичког просека. Али дугорочно одрживо побољшање услова за све запослене може доћи само из успешног пословања, а не из притисака. Да би било све транспарентно и јасно, управа је штрајкачком одбору понудила да сами формирају комисију и предложе решење за коефицијенте, који ће решити проблем тзв. “компресије зарада”. Уместо дијалога, део синдиката се оглушио и поново организовао штрајк. Ова дешавања су само потврдила неопходност убрзања започетог стратешког реструктурирања.

Када погледате унапред, где видите Институт 2029. године? Која је Ваша финална порука?

До 2029. године, видим финансијски стабилан и консолидован Институт, технолошки напредну институцију у дигиталној трансформацији, која је лидер у научној сфери аграра, глобално препознатљив бренд у нишама семена прилагођеног климатским променама.

Нашим пољопривредницима поручујем да ми нисмо само продавац семена, ми смо ваш поуздан партнер. Верујте у домаћу памет и знање, јер ми радимо за вас и за успех ваше производње.

Држави поручујем да Институт јесте и остаће најпоузданији стуб наше прехрамбене сигурности и суверенитета. Улагање у Институт је улагање у стабилну и сигурну будућност Србије.

А мојим колегама и свим запосленима у Институту желим да поручим да смо на прагу нове ере. Институт који данас познајемо, са свим својим ресурсима, пројектован је за време када смо имали монополску позицију на тржишту. Данас је тржишна утакмица знатно сложенија и захтева да будемо бржи, ефикаснији и фокусиранији. Зато је у току дубинско реструктурирање пословања, засновано на јасним прорачунима и одрживим плановима. Наш циљ је да створимо добро подешен систем, ослобођен свих извора губитака, који ће бити потпуно прилагођен новим тржишним условима. А у таквом, ефикаснијем систему, од сваког појединца ће се очекивати већи, квалитетнији и стратешки допринос. Када Институт до краја поставимо као модерну и профитабилну компанију, створиће се реалан простор за оно чему сви тежимо - још бољим условима рада и наравно бољем материјалном положају за све оне који ће заузврат давати свој максимум у раду и залагању.

Овај Институт је национални драгуљ. Нема говора о његовом уништавању. Постојаће још јачи, модернији и успешнији, јер је потребан Србији више него икад.