PREVIŠE ŠOLJICA KAFE, PREMALO SNA ILI NEŠTO OZBILJNIJE? Evo šta izaziva drhtanje ruku i kada treba da se zabrinete

On postaje vidljiviji i pojačan pod uticajem stresa, umora, neispavanosti ili nakon konzumacije stimulansa poput kofeina. Takvo pojačano drhtanje obično je privremeno i nije razlog za veliku zabrinutost, a u većini slučajeva se smiri kada se telo vrati u stanje mirovanja i kada se otkloni okidač.

Ponekad su i životne navike razlog

Osim opštepoznatih stimulansa i stresa, uzrok drhtanja ruku može da leži i u drugim životnim navikama ili medicinskim stanjima. Pad nivoa šećera u krvi, poznat kao hipoglikemija, može da izazove drhtavicu, naročito ako ste preskočili obrok.

Slične simptome može uzrokovati i apstinencijalna kriza kod osoba koje prestanu da konzumiraju alkohol. I mnogi lekovi kao nuspojavu navode tremor, uključujući neke lekove za astmu, antidepresive, kortikosteroide i određene antibiotike. Takođe, nedostatak vitamina B12 može uticati na nervni sistem i manifestuje se drhtanjem.

Ključan korak u razumevanju uzroka drhtanja je razlikovanje trenutka u kom se ono javlja. Lekari razlikuju dve glavne kategorije: tremor u mirovanju i akcijski tremor.

Tremor u mirovanju javlja se kada su mišići opušteni, recimo, dok ruke miruju u krilu. S druge strane, akcijski tremor pojavljuje se tokom pokreta i najčešći je oblik drhtanja. On se dodatno deli na posturalni, koji se javlja pri održavanju položaja protiv gravitacije (npr. ispružene ruke), i kinetički, koji se javlja tokom ciljanog pokreta, poput prinošenja šoljice ustima. Esencijalni tremor je češći i obično zahvata obe ruke, a može se proširiti i na glavu, noge i glasne žice, uzrokujući drhtav glas.

Stanja koja zahtevaju pažnju

Drhtanje ruku može biti i simptom drugih ozbiljnih neuroloških bolesti. Kod Parkinsonove bolesti, drhtanje obično počinje na jednoj strani tela i postepeno se širi, a prate ga i drugi simptomi, poput usporenosti pokreta, ukočenosti mišića i problema s ravnotežom. Multipla skleroza (MS), autoimuna bolest koja oštećuje nervni sistem, takođe može da uzrokuje tremor, kao i oštećenja mozga nastala usled moždanog udara ili traumatske povrede.

Osim neuroloških poremećaja, drhtanje ruku može da signalizira i druge zdravstvene probleme. Pojačan rad štitne žlezde (hipertireoza) ubrzava metabolizam i može izazvati tremor, uz simptome poput ubrzanog rada srca, gubitka težine i osetljivosti na toplotu.

Problemi s jetrom ili bubrezima takođe mogu dovesti do nakupljanja toksina u telu, što utiče na funkciju mozga i izaziva drhtanje. Zbog širokog spektra mogućih uzroka, ključna je tačna dijagnoza. Lekar će obaviti detaljan neurološki pregled, analizirati kada i kako se tremor javlja i po potrebi zatražiti krvne pretrage ili metode poput CT ili magnetne rezonance mozga.

Šta se može preduzeti

Iako za većinu oblika tremora ne postoji lek koji će ga u potpunosti ukloniti, dostupni su brojni tretmani za upravljanje simptomima. Prvi korak često uključuje promene životnog stila, kao što su izbegavanje kofeina i alkohola, upravljanje stresom tehnikama opuštanja i osiguravanje dovoljne količine sna. U nekim slučajevima može pomoći i fizikalna terapija, gde pacijenti uče vežbe za poboljšanje kontrole mišića.

Kada ići kod lekara

Ako primetite da vam se ruke tresu, važno je ne paničiti. Povremeno i blago drhtanje često je samo reakcija tela na umor ili stres. Međutim, ako tremor postane stalan, progresivno se pogoršava, znatno vam ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti ili je praćen drugim zabrinjavajućim simptomima poput slabosti, promena u govoru ili problema s ravnotežom, ne odlažite posetu lekaru.