ПРЕВИШЕ ШОЉИЦА КАФЕ, ПРЕМАЛО СНА ИЛИ НЕШТО ОЗБИЉНИЈЕ? Ево шта изазива дрхтање руку и када треба да се забринете

Он постаје видљивији и појачан под утицајем стреса, умора, неиспаваности или након конзумације стимуланса попут кофеина. Такво појачано дрхтање обично је привремено и није разлог за велику забринутост, а у већини случајева се смири када се тело врати у стање мировања и када се отклони окидач.

Понекад су и животне навике разлог

Осим општепознатих стимуланса и стреса, узрок дрхтања руку може да лежи и у другим животним навикама или медицинским стањима. Пад нивоа шећера у крви, познат као хипогликемија, може да изазове дрхтавицу, нарочито ако сте прескочили оброк.

Сличне симптоме може узроковати и апстиненцијална криза код особа које престану да конзумирају алкохол. И многи лекови као нуспојаву наводе тремор, укључујући неке лекове за астму, антидепресиве, кортикостероиде и одређене антибиотике. Такође, недостатак витамина Б12 може утицати на нервни систем и манифестује се дрхтањем.

Кључан корак у разумевању узрока дрхтања је разликовање тренутка у ком се оно јавља. Лекари разликују две главне категорије: тремор у мировању и акцијски тремор.

Тремор у мировању јавља се када су мишићи опуштени, рецимо, док руке мирују у крилу. С друге стране, акцијски тремор појављује се током покрета и најчешћи је облик дрхтања. Он се додатно дели на постурални, који се јавља при одржавању положаја против гравитације (нпр. испружене руке), и кинетички, који се јавља током циљаног покрета, попут приношења шољице устима. Есенцијални тремор је чешћи и обично захвата обе руке, а може се проширити и на главу, ноге и гласне жице, узрокујући дрхтав глас.

Стања која захтевају пажњу

Дрхтање руку може бити и симптом других озбиљних неуролошких болести. Код Паркинсонове болести, дрхтање обично почиње на једној страни тела и постепено се шири, а прате га и други симптоми, попут успорености покрета, укочености мишића и проблема с равнотежом. Мултипла склероза (МС), аутоимуна болест која оштећује нервни систем, такође може да узрокује тремор, као и оштећења мозга настала услед можданог удара или трауматске повреде.

Осим неуролошких поремећаја, дрхтање руку може да сигнализира и друге здравствене проблеме. Појачан рад штитне жлезде (хипертиреоза) убрзава метаболизам и може изазвати тремор, уз симптоме попут убрзаног рада срца, губитка тежине и осетљивости на топлоту.

Проблеми с јетром или бубрезима такође могу довести до накупљања токсина у телу, што утиче на функцију мозга и изазива дрхтање. Због широког спектра могућих узрока, кључна је тачна дијагноза. Лекар ће обавити детаљан неуролошки преглед, анализирати када и како се тремор јавља и по потреби затражити крвне претраге или методе попут ЦТ или магнетне резонанце мозга.

Шта се може предузети

Иако за већину облика тремора не постоји лек који ће га у потпуности уклонити, доступни су бројни третмани за управљање симптомима. Први корак често укључује промене животног стила, као што су избегавање кофеина и алкохола, управљање стресом техникама опуштања и осигуравање довољне количине сна. У неким случајевима може помоћи и физикална терапија, где пацијенти уче вежбе за побољшање контроле мишића.

Када ићи код лекара

Ако приметите да вам се руке тресу, важно је не паничити. Повремено и благо дрхтање често је само реакција тела на умор или стрес. Међутим, ако тремор постане сталан, прогресивно се погоршава, знатно вам омета обављање свакодневних активности или је праћен другим забрињавајућим симптомима попут слабости, промена у говору или проблема с равнотежом, не одлажите посету лекару.