НЕКОМ КАРИЈЕРА ТРАЈАЛА „ДОК НЕ УВЕНЕ САЛАТА”, НЕКОМ КРАЋЕ ОД МЕСЕЧЕВОГ ПУТА ОКО ЗЕМЉЕ Ово су рекордери међу политичарима који су најбрже сишли с трона

Како се наводи, Лекорни је поднео оставку, само 12 сати након именовања владе чиме је он постао премијер Француске са најкраћим мандатом од само 27 дана, колико је потребно да Месец обиђе око Земље.

„Уколико су бившу британску премијерку Лиз Трас након 44 дана мандата таблоиди упоредили са зеленом салатом, онда би Лекорни могао да буде упоређен са спанаћем, будући да је тако брзо увенуо”, наводи Политико.

У Француској кратке политичке каријере нису непознате, пише Политико и као пример наводи да је премијер са најкраћом каријером био Мишел Барније, који је на функцији провео 90 дана током 2024.

Рекордер свих времена у француској историји, ипак, остаје војвода од Мортмара који је на позицији шефа владе провео само неколико сати, пре него што је револуцијом 1830. године збачен апсолутистички режим краља Шарла X.

Међу онима који су се кратко задржали на месту премијера био је и Александр Рибо, који је на функцији провео четири дана пре него што је поднео оставку уочи избијања Првог светског рата, као и Едуар Даладије, који је обављао дужност нешто дуже од недељу дана пре него што су га с власти свргли нереди екстремне деснице 1934.

Оснивач Европске уније Роберт Шуман 1948. водио је владу која је пала после само девет дана услед послератних политичких превирања, подсећа Политико.

Несумњиви првак међу политичким лидерима по краткој владавини био је Педро Ласкураин, који је на функцији председника Мексика остао мање од сат времена 19. фебруара 1913.

Овај политичар био је изабран за премијера да премости период владавине између Франсиска Мадера, збаченог у пучу и Викторијана Уерте који га је збацио с власти.

У Латинској Америци било је још оваквих примера, па је 2001. Аргентина имала пет председника у року од само 10 дана, док је Аустралијанац Френк Форд био премијер целих осам дана 1945.

У САД титула председника са најкраћим мандатом припада Вилијаму Хенрију Харисону, који је преминуо тачно месец дана после ступања на дужност.

Посебно место припада Ентонију Скарамучију, који се задржао 10 дана као директор за комуникације у Белој кући у првој администрацији председника Доналда Трампа, наводи Политико.

Када је реч о Европи, политичари се задржавају на власти релативно дуже, осим ако се не рачунају Јозеф Гебелс, који је био немачки канцелар само један дан, и Карл Дониц, који је заменио Адолфа Хитлера на челу нацистичке Немачке и провео на функцији 23 дана.

У Европи има још краткотрајних мандата, посебно у Италији, где је, на пример, влада предвођена Аминторе Фанфанијем трајала укупно 12 дана 1954.

Фанфани је 1987. поново постао премијер по шести и последњи пут , када је на том положају остао 11 дана.

Ту је и Ђулијо Андреоти, чија прва италијанска влада је трајала само девет дана.

Интересантан је и пример шведске премијерке Магдалене Андерсон, која је 2021. поднела оставку после само седам сати од именовања након што није успела да добије подршку парламента за свој буџет.

Она је неколико дана касније добила другу шансу и након тога на функцији остала скоро годину дана, подсетио је Политико.