NEKOM KARIJERA TRAJALA „DOK NE UVENE SALATA”, NEKOM KRAĆE OD MESEČEVOG PUTA OKO ZEMLJE Ovo su rekorderi među političarima koji su najbrže sišli s trona

Kako se navodi, Lekorni je podneo ostavku, samo 12 sati nakon imenovanja vlade čime je on postao premijer Francuske sa najkraćim mandatom od samo 27 dana, koliko je potrebno da Mesec obiđe oko Zemlje.

„Ukoliko su bivšu britansku premijerku Liz Tras nakon 44 dana mandata tabloidi uporedili sa zelenom salatom, onda bi Lekorni mogao da bude upoređen sa spanaćem, budući da je tako brzo uvenuo”, navodi Politiko.

U Francuskoj kratke političke karijere nisu nepoznate, piše Politiko i kao primer navodi da je premijer sa najkraćom karijerom bio Mišel Barnije, koji je na funkciji proveo 90 dana tokom 2024.

Rekorder svih vremena u francuskoj istoriji, ipak, ostaje vojvoda od Mortmara koji je na poziciji šefa vlade proveo samo nekoliko sati, pre nego što je revolucijom 1830. godine zbačen apsolutistički režim kralja Šarla X.

Među onima koji su se kratko zadržali na mestu premijera bio je i Aleksandr Ribo, koji je na funkciji proveo četiri dana pre nego što je podneo ostavku uoči izbijanja Prvog svetskog rata, kao i Eduar Daladije, koji je obavljao dužnost nešto duže od nedelju dana pre nego što su ga s vlasti svrgli neredi ekstremne desnice 1934.

Osnivač Evropske unije Robert Šuman 1948. vodio je vladu koja je pala posle samo devet dana usled posleratnih političkih previranja, podseća Politiko.

Nesumnjivi prvak među političkim liderima po kratkoj vladavini bio je Pedro Laskurain, koji je na funkciji predsednika Meksika ostao manje od sat vremena 19. februara 1913.

Ovaj političar bio je izabran za premijera da premosti period vladavine između Fransiska Madera, zbačenog u puču i Viktorijana Uerte koji ga je zbacio s vlasti.

U Latinskoj Americi bilo je još ovakvih primera, pa je 2001. Argentina imala pet predsednika u roku od samo 10 dana, dok je Australijanac Frenk Ford bio premijer celih osam dana 1945.

U SAD titula predsednika sa najkraćim mandatom pripada Vilijamu Henriju Harisonu, koji je preminuo tačno mesec dana posle stupanja na dužnost.

Posebno mesto pripada Entoniju Skaramučiju, koji se zadržao 10 dana kao direktor za komunikacije u Beloj kući u prvoj administraciji predsednika Donalda Trampa, navodi Politiko.

Kada je reč o Evropi, političari se zadržavaju na vlasti relativno duže, osim ako se ne računaju Jozef Gebels, koji je bio nemački kancelar samo jedan dan, i Karl Donic, koji je zamenio Adolfa Hitlera na čelu nacističke Nemačke i proveo na funkciji 23 dana.

U Evropi ima još kratkotrajnih mandata, posebno u Italiji, gde je, na primer, vlada predvođena Amintore Fanfanijem trajala ukupno 12 dana 1954.

Fanfani je 1987. ponovo postao premijer po šesti i poslednji put , kada je na tom položaju ostao 11 dana.

Tu je i Đulijo Andreoti, čija prva italijanska vlada je trajala samo devet dana.

Interesantan je i primer švedske premijerke Magdalene Anderson, koja je 2021. podnela ostavku posle samo sedam sati od imenovanja nakon što nije uspela da dobije podršku parlamenta za svoj budžet.

Ona je nekoliko dana kasnije dobila drugu šansu i nakon toga na funkciji ostala skoro godinu dana, podsetio je Politiko.