DANAS JE PRAZNIK SVETE TEKLE Veruje se da ispunjava jednu želju svakoj ženi

Sveta Tekla

Rođena je u Ikoniji, roditelji su joj bili znameniti ali neznabošci. Kao osamnaestogodišnja devojka bila je verena za jednog mladića, kada je apostol Pavle došao sa Varnavom u Ikoniju na propoved jevanđelja. Slušajući Pavla tri dana i tri noći Tekla se potpuno posvetila veri Hristovoj i zaveštala se da će živeti u devičanstvu. kada je njena majka videla da više ne gleda svog verenika niti pomišlja na brak, počela je najpre savetovati a potom tući i moriti glađu. Najzad je predala sudiji i zahtevala, opaka majka, da je ognjem sažeže. Sudija je bacio na oganj, ali Bog je spasio nepovređenu.

Tada je Tekla pošla za apostolom Pavlom, i došla sa njim u Antiohiju. Privučen spoljašnom krasotom Teklinom nekakav starešina gradski hteo je da je uzme sebi silom, ali Tekla se iščupala iz njegovih ruku. Taj starešina optužio je knezu kao hrišćanku, koja se gnuša braka. Knez je osudio na smrt i bacio pred zveri, ali zveri nisu ni pipnuli telo svete device. Udivljen ovim upitao je knez: „ko si ti, i kakva je sila u tebi, da ti ništa ne može naškoditi?“ Odgovorila mu je Tekla: „sluškinja sam Boga živoga“. Tada je knez pustio na slobodu, i ona je pošla propovedati jevanđelje, i uspela je da obrati mnoge u veru istinitu, među kojima i neku uglednu udovicu Trifenu. Po tome se sv. Tekla, po blagoslovu apostola Pavla, udaljila u jedno pusto mesto blizu Selevkije.

Tu se ona dugo podvizavala i isceljenjem bolesnika čudotvornom silom obraćala mnoge u hrišćanstvo. Pozavideli su joj lekari i vračari iz Selevkije, pa su poslali neke mlade ljude, da je oskvrne, nadajući se da će ona kad izgubi devičanstvo izgubiti isvoju čudotvornu moć. Tekla je bežala od onih drskih mladića, i kad je videla da će je uhvatiti, ona se pomolila Bogu za pomoć pred jednom stenom, i stena se rastupila i sakrila ovu svetu devicu i nevestu Hristovu. 

I ta stena joj je bila i skrovište i grob. O ovoj čudesnoj hrišćanskoj junakinji i svetiteljki veli sv. Zlatoust „čini mi se da vidim ovu blaženu devu kako prinosi Gospodu jednom rukom devstvo a drugom rukom mučeništvo“. 

Veruje se da će upravo Sveta Tekla pomoći svima koji na današnji dan počnu da rade nešto, a zapadnu u nevolje, prenosi Mondo. Dovoljno je da samo iskreno zamole. Sveta Tekla smatra se "prvostradalnicom" među ženama i takođe njihovom zaštitnicom. 

Narod smatra da će danas ženama koje odu u crkvu i iskreno zamole svetiteljku, biti ispunjena jedna želja dokle god je iskreno i duboko žele i veruju. Mošti ruke svete Tekle se čuvaju u staroj sarajevskoj crkvi.

Tropar (glas 4): 

Naučivši se Pavlovom mudrošću, bogonevesna Teklo, i utvrdivši se u veri od Petra, bogozvana prvomučenice, pokazala si se i kao prvostradalnica među ženama. Ušla si u vatru, kao na blagocvetno mesto, i zveri se ustrašiše tebe, naoružane Krstom. Zato moli Hrista Boga, svehvalna, da spase duše naše.

Prepodobni Simon

Krunisan za kralja u svojoj zadužbini Žiči od svoga brata i duhovnog oca sv. Save. Pobožan hrišćanin, mudar i miroljubiv vladalac, Stefan je sa sv. Savom uzdigao pravoslavlje do velikog toržestva u narodu svome. Po njegovoj želji sv. Sava zamonašio ga pred smrt i dao mu ime Simon. Upokojio se u Gospodu 24. sept. 1224. god. Njegove čudotvorne mošti počivaju u Studenici.

Tropar (glas 3): 

Boga si od mladosti zavoleo i skiptar države si uzdigao: Na zemlji si se sa hrabrošću podvizavao i zemnim blagom si nasledio Nebesko, darovano od Velikog Darodavca. Zaželevši se monaštva, i primivši ga, ubrzo si opet umro, i kao da si zaspao Gospod je sačuvao tvoje telo. Zato te molimo da moliš Hrista Boga, da spase nas koji poštujemo svetu uspomenu tvoju. 

Sveti kralj Vladislav

Sin kralja Stefana Prvovenčanog. Sagradio manastir Mileševu, gde je preneo iz Trnova mošti Svetoga Save, strica svoga. Odlikovao se neobičnom milosrdnošću prema bednim ljudima. Na novcu njegovog vremena on se potpisivao „rab Hristov Vladislav“.

Mirno se upokojio na rukama svoga sinovca svetog kralja Milutina, i pogreben česno u njegovoj zadužbini manastiru Mileševi. 

Prepodobni David

Dimitrije je bio najmlađi sin kneza Vukana i unuk Stefana Nemanje. Imao je titulu srpskog župana. Sagradio je manastir u Brodarevu na Limu, gde se i zamonašio dobivši ime David. Crkva koju je podigao (Davidova crkva) se po svojim arhitektonskim odlikama izdvaja iz niza hramova tog vremena. 

Putovao je na pokloništvo u sveti grad Jerusalim. Mirno se upokojio u Gospodu i od njega je proslavljen kao čudotvorac. 

(Telegraf.rs)