TAJNA USPORAVANJA STARENJA I SMANJENJA STRESA LEŽI U "KRALJEVSKOM ZAČINU" Ova biljka je prava riznica zdravlja, a možete je uzgajati i u saksiji

Prepoznatljiva aroma i ukus bosiljka, uz brojne zdravstvene koristi, čine ga nezamenjivim sastojkom mediteranske ishrane. Ova aromatična biljka potiče iz tropskih područja Azije i Afrike, ali je danas rasprostranjen i na širem području Mediterana, zbog čega je nezaobilazan i u našoj kuhinji.

Raste kao grm u visinu od 20 do 60 cm. Stabljika, listovi i cvetne čašice prekriveni su finim dlačicama. Listovi su ovalni, dugi 1,5 do 5 cm i široki do 3 cm. Rubovi lista su glatki. Cveta od maja do septembra, cvetovi su ružičaste ili bele boje, a nalaze se na središnjem delu stabljike i izdancima. Plod je dug do 2 mm.

Uzgoja se u više od 60 različitih vrsta, od kojih se svaka razlikuje po mirisu, ukusu i primeni. Najpoznatiji je slatki, odnosno italijanski bosiljak, koji je nezaobilazan u pripremi testenine, salata i soseva. Ljubičasti bosiljak privlači pažnju svojim tamnim listovima i dekorativnim izgledom, dok tajlandski bosiljak ima egzotičnu notu anisa i sladića. Posebno se ističe sveta biljka Tulsi, koja u ajurvedskoj medicini zauzima status “kraljice lekovitih biljaka”.

Zdravstvena riznica prirode
 

Bosiljak je mnogo više od začina, on je pravi čuvar zdravlja. Zahvaljujući bogatom sastavu flavonoida i polifenola, snažnih antioksidanasa, štiti ćelije od oštećenja i usporava procese starenja. Time pomaže u prevenciji hroničnih bolesti, među kojima su i kardiovaskularne bolesti te određene vrste kancera.

Esencijalna ulja koja bosiljak sadrži, poput eugenola, deluju protuupalno i ublažavaju simptome artritisa i drugih upalnih stanja. Redovna konzumacija može pomoći i kod probavnih smetnji jer podstiče stvaranje želudačnih sokova i enzima, čime olakšava probavu i smanjuje nadutost.

Osim toga, bosiljak jača imunološki sistem zahvaljujući visokom udelu vitamina C i antimikrobnih jedinjenja, pa je izvrstan saveznik u borbi protiv infekcija.

Saveznik srca, jetre i imunološkog sistema
Brojna istraživanja potvrđuju da bosiljak povoljno deluje na zdravlje srca i krvnih sudova. Smanjuje nivo lošeg holesterola, pomaže u regulaciji krvnog pritiska i doprinosi elastičnosti krvnih sudova. Zahvaljujući magnezijumu i drugim mineralima, doprinosi pravilnom radu srca i mišića.

Bosiljak takođe potpomaže detoksikaciju organizma, naročito funkciju jetre. Redovnom konzumacijom podstiče izlučivanje toksina i teških metala, a istovremeno jača odbrambene mehanizme tela. Njegova antibakterijska svojstva pomažu i u lečenju manjih rana te deluju kao prirodna dezinfekcija.

Bosiljak obiluje vitaminima A, C i K te mineralima poput kalcijuma, gvožđa i magnezijuma, koji su ključni za zdravlje kostiju, kože i imuniteta. Iako se najčešće koristi svež, sušeni bosiljak praktičan je dodatak za kuvanje jer zadržava većinu svojih svojstava.

Njegov se miris i ukus savršeno slažu s paradajzom, limunom, belim lukom i maslinovim uljem. Kombinacija je to koja danas definiše mediteransku kuhinju. Mnogi ga rado koriste u sosevima, supama i varivima, ali i u popularnom pestu koji spaja ukus, aromu i nutritivnu vrednost u savršen sklad.

Lekovita moć čaja od bosiljka
Osim što obogaćuje jela, bosiljak se često koristi i u obliku čaja. Ovaj napitak ima umirujući učinak na nervni sistem te pomaže pri smanjenju stresa i anksioznosti. Aktivne materije poput eugenola i linalola doprinose opuštanju i osećaju smirenosti.

Čaj od bosiljka povoljno deluje i na probavni sistem jer podstiče lučenje enzima, olakšava probavu te ublažava nadutost i gorušicu. Zahvaljujući blagom diuretičkom učinku, pomaže u izbacivanju toksina iz tela. Zbog visokog udela antioksidanasa i vitamina, preporučuje se i tokom sezonskih prehlada jer smanjuje začepljenost nosa i ublažava kašalj.

Priprema je jednostavna: kašičicu suvog ili nekoliko svežih listova bosiljka prelijte kipućom vodom, ostavite pet do deset minuta, procedite i po želji zasladite medom ili dodajte malo limuna. Dobićete aromatičan napitak koji istovremeno smiruje i osvežava.

Bosiljak nije koristan samo iznutra. Njegovo se ulje tradicionalno koristi za negu kože, lečenje uboda insekata, iritacija i manjih rana. Zahvaljujući antibakterijskim i protuupalnim svojstvima, ublažava crvenilo, svrab i otok te ubrzava zaceljivanje kože.

Sveži bosiljak najbolje je čuvati u frižideru, umotan u vlažnu papirnatu maramicu ili u čaši vode poput rezanog cveća. Za duže čuvanje može se osušiti i spremiti u hermetički zatvorene posude, ili zamrznuti u maslinovom ulju. Na taj način, njegova aroma i lekovita svojstva mogu biti dostupna tokom cele godine.