PAPRIKE PUNE PESTICIDA PREPLAVILE TRŽIŠTE, ALI OVAJ POVRTAR IZ ČAČKA RADI POTPUNO DRUGAČIJE „Što bih dao deci, to nudim i kupcima”, tvrdi Veljo
Nakon što je u paprikama iz Severne Makedonije otkriven visok nivo pesticida metomil, građani su se odmah zapitali kakvo povrće jedu i kako se ono tretira, ali i koliko domaći proizvođači vode računa o prskanju i bezbednosti hrane.
Veljo Nedić iz Čačka, kao povrtar, zajedno sa svojom porodicom, veoma vodi računa o korišćenju pesticida i uredno vodi evidenciju o svakom tretmanu, tvrdi.
– Pratimo karencu i sve druge parametre, to mora ozbiljno da se kontroliše. Nama redovno uzimaju robu na analizu u tržnici na malo. Čuo sam da je kropljena paprika iz Makedonije, ali taj preparat kod nas ne postoji najmanje pet-šest godina, a možda i duže. Nisam ni čuo da ga ima, niti bih ga tražio – kaže za RINU Veljo Nedić.
Kako ističe, ozbiljan pristup i poštovanje pravila su ključ njegove proizvodnje, zbog čega najveći deo povrća gaji u zatvorenom prostoru, odnosno u plastenicima.
– Ovde u plasteniku, gde su paprike, bilo je svega dva-tri prskanja, i to samo u fazi rasađivanja, posle čega ide tretman bakrom. Najveći problem nam pravi trips, koji deformiše plodove – objašnjava ovaj vredni povrtar.
Veljo napominje da u svojim plastenicima ne koristi pesticide protiv korova, sve se radi ručno.
– Uopšte ne kropim protiv korova, sve fizički otklanjamo. U dva-tri navrata plevimo, tako da je ovo 99 odsto zdrava paprika – kaže on.
Osim paprike, porodica Nedić u plastenicima uzgaja i celer, plavi paradajz, brokoli i kornišone. Neko od tog povrća, kako kaže, nije uopšte tretirano hemijom.
– Imao sam sistem kap po kap, bila je suša, ali nisam koristio veštačku kišu. Nije bilo ni plamenjače. Paprika je posebno osetljiva, pa se zato i uzgaja u zatvorenom prostoru – dodaje.
Njihovo povrće svakodnevno se nalazi na tezgama čačanske pijace, a kupci, kaže Veljo, sve češće postavljaju pitanja o tretmanima i zaštiti.
– Čačani redovno pitaju da li je povrće prskano. Uvek kažem istinu, nema razloga da ne budem iskren, jer redovno vodim računa o zaštiti. Moram da naglasim da mesec dana pred berbu ne prilazim povrću sa zaštitom, naročito kod jagoda, jer to deca prva jedu – kaže on.
Posebnu pažnju zahteva proizvodnja kornišona, koji su, dodaje, vrlo osetljivi i skloni bolestima.
– Kornišoni se moraju prskati jer imaju problem sa grinjama i plamenjačom, ali postoje preparati sa karencom od samo jednog dana. Sada smo i s tim prestali, sezona je gotova, a rod je već završen – objašnjava Nedić.
Na kraju poručuje da je neophodno znati poreklo hrane i kaže da je najvažnija bezbednost, od plastenika do trpeze.
– Mora se znati od koga se kupuje povrće. Malo je proizvođača, a dosta prekupaca, oni kupuju robu na veliko, pa se izgubi trag o poreklu. Tako se i pojave proizvodi sa višim nivoom pesticida. Pravi proizvođač uvek garantuje za svoje – zaključuje ovaj vredni čačanski povrtar.
