ПАПРИКЕ ПУНЕ ПЕСТИЦИДА ПРЕПЛАВИЛЕ ТРЖИШТЕ, АЛИ ОВАЈ ПОВРТАР ИЗ ЧАЧКА РАДИ ПОТПУНО ДРУГАЧИЈЕ „Што бих дао деци, то нудим и купцима”, тврди Вељо
Након што је у паприкама из Северне Македоније откривен висок ниво пестицида метомил, грађани су се одмах запитали какво поврће једу и како се оно третира, али и колико домаћи произвођачи воде рачуна о прскању и безбедности хране.
Вељо Недић из Чачка, као повртар, заједно са својом породицом, веома води рачуна о коришћењу пестицида и уредно води евиденцију о сваком третману, тврди.
– Пратимо каренцу и све друге параметре, то мора озбиљно да се контролише. Нама редовно узимају робу на анализу у тржници на мало. Чуо сам да је кропљена паприка из Македоније, али тај препарат код нас не постоји најмање пет-шест година, а можда и дуже. Нисам ни чуо да га има, нити бих га тражио – каже за РИНУ Вељо Недић.
Како истиче, озбиљан приступ и поштовање правила су кључ његове производње, због чега највећи део поврћа гаји у затвореном простору, односно у пластеницима.
– Овде у пластенику, где су паприке, било је свега два-три прскања, и то само у фази расађивања, после чега иде третман бакром. Највећи проблем нам прави трипс, који деформише плодове – објашњава овај вредни повртар.
Вељо напомиње да у својим пластеницима не користи пестициде против корова, све се ради ручно.
– Уопште не кропим против корова, све физички отклањамо. У два-три наврата плевимо, тако да је ово 99 одсто здрава паприка – каже он.
Осим паприке, породица Недић у пластеницима узгаја и целер, плави парадајз, броколи и корнишоне. Неко од тог поврћа, како каже, није уопште третирано хемијом.
– Имао сам систем кап по кап, била је суша, али нисам користио вештачку кишу. Није било ни пламењаче. Паприка је посебно осетљива, па се зато и узгаја у затвореном простору – додаје.
Њихово поврће свакодневно се налази на тезгама чачанске пијаце, а купци, каже Вељо, све чешће постављају питања о третманима и заштити.
– Чачани редовно питају да ли је поврће прскано. Увек кажем истину, нема разлога да не будем искрен, јер редовно водим рачуна о заштити. Морам да нагласим да месец дана пред бербу не прилазим поврћу са заштитом, нарочито код јагода, јер то деца прва једу – каже он.
Посебну пажњу захтева производња корнишона, који су, додаје, врло осетљиви и склони болестима.
– Корнишони се морају прскати јер имају проблем са грињама и пламењачом, али постоје препарати са каренцом од само једног дана. Сада смо и с тим престали, сезона је готова, а род је већ завршен – објашњава Недић.
На крају поручује да је неопходно знати порекло хране и каже да је најважнија безбедност, од пластеника до трпезе.
– Мора се знати од кога се купује поврће. Мало је произвођача, а доста прекупаца, они купују робу на велико, па се изгуби траг о пореклу. Тако се и појаве производи са вишим нивоом пестицида. Прави произвођач увек гарантује за своје – закључује овај вредни чачански повртар.