okoTVoko: Estradni jaran

Te godine Zijah Sokolović pojavio se u „Željoteci” Televizije Novi Sad i dok je pevao tu Halidovu pesmu pokazivao je svoj odrezak od radničke plate, skinuo pantalone i ostao u belim gaćama, na kojima je pisalo: „Neću”. Tačno je takva bila radnička klasa u samoupravnoj Jugoslaviji.

Krajem osamdesetih ostali smo i bez dijamanata i dukata... Pesma „I zanesen tom ljepotom” ličila je na Boni M. Pevao je Halid Bešlić i o Beograđanki zbog koje se vraćao majci u Bosnu.

A u pesmi „Zlatne strune” svirao mu je čuveni džezer iz naših krajeva Stjepko Gut, dok je Dragan Stojković Bosanac pravio revolucionarne pop-aranžmane pesama. Samo je triler uvek bio grleni, bosanski, narodnjački. Pravi. 

Onda je usledio duet sa Željkom Bebekom i pesma „Da zna zora” u kojoj mu je gitaru svirao Vlatko Stefanovski. Ko je taj čovek, pitao sam se...

Prošle su godine, prišao mi je na radijskom festivalu u Opatiji i rekao mi: „Sviđa mi se kako radiš, kako postavljaš pitanja, imaš taj pravi đir”. A onda sam poželeo zbog njega da odem u Sarajevo. Bilo je to 2012. godine. Našu ekipu dočekao je pravi jaran. 

Pokazao nam je Sremca koji se brine o njegovim konjima. O dočeku da vam ne pričam. Sarajevska raja. To je neverovatno za estradu u kojoj se svi prave važni. Zato je taj Halid i pevao „Prvi poljubac” i „U meni jesen je”, a u drugoj fazi svoje karijere postajao sve više pop-pevač. 

Masimo Savić mu je bio gost na koncertu i pevali su zajedno „Miljacku”, koju je napisao Željko Joksimović i koja se svrstava u njegove najveće hitove. 

Potom je sa Enisom Bešlagićem pevao čuvenu pesmu „Iznad Tešnja zora sviće” iz filma „Gori vatra”. Pa je opet pevao temu za jedan film - „Malo je, malo dana”. U filmu „Karaula” Halid Bešlić je umesto „Plavog čuperka” Halida Muslimovića pevao pesmu „Oj, jarane, jarane, jarani smo mi, ne daj, ne daj jednoj ženi da nas zavadi”. 

Kao čoveka voleli su ga i oni koji nisu voleli njegovu muziku. Halid je bio neko ko se uvek javljao na mobilni, neko ko nije izigravao veliku estradnu zvezdu. Neko sa kim je bilo divno, uz pravu bosansku kafu, meziti i ljudovati. 

To je bio čovek koji bi se pojavio u šou-programu „Tvoje lice zvuči poznato” da pomogne takmičaru ako je čuo da neko peva njegovu pesmu. A dozirao je svoje pojavljivanje na televiziji. Njegove pesme ostaće emocija u ovim besmislenim vremenima i poziv na radost. 

Biće i primer kako se se grade mostovi među ljudima, a mnogi su hteli da ih sruše, a ne samo Miljacka. Ali, pre svega, nedostajeće jedan DOBAR ČOVEK. Hej, samo da mi je da još jednom probam vode sa Romanije... ali, zlatne strune svirajte mi ovu pesmu jače, jasno mi je sada zašto cela bivša Juga plače. 

Otišao je čovek koji je simbolizovao ono najlepše što imamo. Pre svega - sećanje na dobre ljude, lepu muziku i kvalitetnu televiziju. Toga više nema. Sve je odnela Miljacka i ostale elementarne nepogode. Zato će Halid Bešlić biti ikona nečega lepog što smo imali priliku da doživimo, ali se plašim da se to, nažalost, ponoviti više nikada neće. 

Aleksandar Filipović