Kotrljanje ravnicom: CRVENO ZLATO JOŠ DONOSI ZARADU Začinska paprika tri decenije u gazdinstvu Marjanović

Jovica je radio u ovdašnjim firmama, najviše u novokneževačkoj „Alevi“, a uzdržavao se da se ne otisne u inostranstvo, jer je hteo da ostane svoj na svome. 

– Mislim da mi se višestruko isplatilo što sam odabrao ovakav način života, da ovde živim i radim, odgajam decu a sada već i unučad. Začinsku papriku sejemo i negujemo na dva i po jutra, što je sasvim dovoljno za preradu 13 do 15 tona crvenih plodova, koliko svake sezone rodi. Crveni plodovi se prerade u nešto više od jedne tone mlevene začinske paprike vrhunskog kvaliteta, a proizvodimo i kvalitetno seme začinske paprike. Holanđani ostvaruju bruto prihod po hektaru od 27.000 evra, a ja ovako u proizvodnji začinske paprike ostvarujem po hektaru prihod od 40.000 evra. Troškovi jesu značajni, ali značajna je i zarada  – ističe Marjanović. 

On dodaje da je pored velike ljubavi potrebno uložiti dosta truda da se zemljište dobro pripremi za setvu iz kvalitetnog semena, da njiva bude kvalitetno nađubrena da može izneti rod, da se postavi sistem za navodnjavanje kap po kap i u toku sezone usev štiti od bolesti. 

– Zaštitu useva radim prirodnim preparatom od koprive i koristim kalcijum-karbonat mleven nanotehnologijom, koji je i fungicid i insekticid i podiže imunitet biljaka. Biljke moraju biti zdrave da bi dale zdrave crvene plodove, a to je preduslov da se dobije visok kvalitet mlevene začinske paprike i semena – kaže.

Najveći kupci su proizvođači kulena i kulinari odavde sve do Australije

U proizvodnji začinske paprike potrebno je mnogo ručnog rada, a Marjanovići poslove najvećim delom obavljaju porodično, ali u vreme berbe angažuju komšije i manju grupu sezonskih radnika. 

–  Branje paprike baš i nije lako za nas starije, ali mlađi slabije hoće da izađu na njivu. Biraju se i beru crveni zreli plodovi, a zalena ostavlja dok ne sazri. Otkad sam ostala bez posla, prihvam sezonske poslove na kopanju i berbi paprike, da se zaradi koji dinar u nadnici. Nadnica je 3.200 dinara i može lepo da se zaradi. Onaj ko ima penziju, dobro mu dođe dodatni prihod, a dobro dođe i onima koji nemaju penziju – ispričala je Smilja Lagundžin iz Novog Kneževca.

Sve što se u toku dana ubere na njivi u dvorištu se upakuje u duguljaste mrežaste vreće i okači da fermentira i suši se, pa se potom lagano prerađuje. Marjanović objašnjava da praktično članovi porodice posla oko začinske paprike imaju preko cele godine. 

– Setva iz semena je najbolja i daje najbolju začinsku papriku za zapršku, zato što sazreva ujednačeno u septembru i oktobru, kada upije dovoljno sunca. Začinska paprika zahteva izuzetnu posvećenost, tako da nema dana da se njiva ne obiđe, da se na vreme uoče eventualni problemi. Najveća je radost kada svakog dana izađete na njivu i ona vas dočeka bez problema, odnosno, da je preventiva dala rezultate. Berba počinje početkom septembra i obavlja se najčešće u tri navrata do prvog mraza. Pre neku godinu prvi mraz bio je tek početkom januara, pa da nismo istanjirali, usev bilo bi i tada za berbu – predočava Marjanović. 

Nekada su se obrani crveni plodovi nizali iglom i koncem u vence, da bi odležala i fermentirala i dala kvalitetnu boju. Sada je tehnologija omogućila da se stavlja u mrežaste najlonske vence i kači pod streju, ili se odlaže u gajbice, pa je potrebno da tako odstoji dve nedelje. 

– U procesu prerade mi prvo odstranjujemo peteljke i veći deo semena, pa sledi sušenje. Zdravo meso paprike ili perikard koristi se dalje za mlevenje i dobijanje kvalitetnog začina, a takođe se seme iz zdravih plodova paprike koristi se za proizvodnju setvenog semena. Mlevena začinska paprika iz naše prerade je vrlo visokog kvaliteta, jarko crvene boje – ističe Marjanović. – Kvalitet mlevene začinske paprike se ne umanjuje dužim stajanjem u vencima i gajbicama. Odlažavanje u gajbicama se pokazuju kao lakši način rada, jer ih treba samo odložiti, a mrežasti venci treba da se pune i zahtevaju više posla. U toku prerade oko 20 odsto semena ostaje u paprici. Seme sadrži ulje i oligoelemente koji stabilizuju boju paprike, dok veći deo semena dorađujemo mokrim postupkom i dezinfikujemo tako da dobijemo kvalitetno setveno seme sa klijavošću od oko 95 posto. Ovakav način proizvodnje začinske paprike zahteva dosta troškova, ali kada se podvuče crta i prodaju kvalitetna mlevena začinska paprika i setveno seme, prihod je dobar.   

Milorad Mitrović