Котрљање равницом: ЦРВЕНО ЗЛАТО ЈОШ ДОНОСИ ЗАРАДУ Зачинска паприка три деценије у газдинству Марјановић
Три деценије Јовица Марјановић из Новог Кнежевца породично се бави производњом зачинске паприке да би допунили кућни буџет, а приход од „црвеног злата“ и те како је био драгоцена подршка када је требало школовати децу.
Јовица је радио у овдашњим фирмама, највише у новокнежевачкој „Алеви“, а уздржавао се да се не отисне у иностранство, јер је хтео да остане свој на своме.
– Мислим да ми се вишеструко исплатило што сам одабрао овакав начин живота, да овде живим и радим, одгајам децу а сада већ и унучад. Зачинску паприку сејемо и негујемо на два и по јутра, што је сасвим довољно за прераду 13 до 15 тона црвених плодова, колико сваке сезоне роди. Црвени плодови се прераде у нешто више од једне тоне млевене зачинске паприке врхунског квалитета, а производимо и квалитетно семе зачинске паприке. Холанђани остварују бруто приход по хектару од 27.000 евра, а ја овако у производњи зачинске паприке остварујем по хектару приход од 40.000 евра. Трошкови јесу значајни, али значајна је и зарада – истиче Марјановић.
Он додаје да је поред велике љубави потребно уложити доста труда да се земљиште добро припреми за сетву из квалитетног семена, да њива буде квалитетно нађубрена да може изнети род, да се постави систем за наводњавање кап по кап и у току сезоне усев штити од болести.
– Заштиту усева радим природним препаратом од коприве и користим калцијум-карбонат млевен нанотехнологијом, који је и фунгицид и инсектицид и подиже имунитет биљака. Биљке морају бити здраве да би дале здраве црвене плодове, а то је предуслов да се добије висок квалитет млевене зачинске паприке и семена – каже.
Највећи купци су произвођачи кулена и кулинари одавде све до Аустралије
У производњи зачинске паприке потребно је много ручног рада, а Марјановићи послове највећим делом обављају породично, али у време бербе ангажују комшије и мању групу сезонских радника.
– Брање паприке баш и није лако за нас старије, али млађи слабије хоће да изађу на њиву. Бирају се и беру црвени зрели плодови, а залена оставља док не сазри. Откад сам остала без посла, прихвам сезонске послове на копању и берби паприке, да се заради који динар у надници. Надница је 3.200 динара и може лепо да се заради. Онај ко има пензију, добро му дође додатни приход, а добро дође и онима који немају пензију – испричала је Смиља Лагунџин из Новог Кнежевца.
Све што се у току дана убере на њиви у дворишту се упакује у дугуљасте мрежасте вреће и окачи да ферментира и суши се, па се потом лагано прерађује. Марјановић објашњава да практично чланови породице посла око зачинске паприке имају преко целе године.
– Сетва из семена је најбоља и даје најбољу зачинску паприку за запршку, зато што сазрева уједначено у септембру и октобру, када упије довољно сунца. Зачинска паприка захтева изузетну посвећеност, тако да нема дана да се њива не обиђе, да се на време уоче евентуални проблеми. Највећа је радост када сваког дана изађете на њиву и она вас дочека без проблема, односно, да је превентива дала резултате. Берба почиње почетком септембра и обавља се најчешће у три наврата до првог мраза. Пре неку годину први мраз био је тек почетком јануара, па да нисмо истањирали, усев било би и тада за бербу – предочава Марјановић.
Некада су се обрани црвени плодови низали иглом и концем у венце, да би одлежала и ферментирала и дала квалитетну боју. Сада је технологија омогућила да се ставља у мрежасте најлонске венце и качи под стреју, или се одлаже у гајбице, па је потребно да тако одстоји две недеље.
– У процесу прераде ми прво одстрањујемо петељке и већи део семена, па следи сушење. Здраво месо паприке или перикард користи се даље за млевење и добијање квалитетног зачина, а такође се семе из здравих плодова паприке користи се за производњу сетвеног семена. Млевена зачинска паприка из наше прераде је врло високог квалитета, јарко црвене боје – истиче Марјановић. – Квалитет млевене зачинске паприке се не умањује дужим стајањем у венцима и гајбицама. Одлажавање у гајбицама се показују као лакши начин рада, јер их треба само одложити, а мрежасти венци треба да се пуне и захтевају више посла. У току прераде око 20 одсто семена остаје у паприци. Семе садржи уље и олигоелементе који стабилизују боју паприке, док већи део семена дорађујемо мокрим поступком и дезинфикујемо тако да добијемо квалитетно сетвено семе са клијавошћу од око 95 посто. Овакав начин производње зачинске паприке захтева доста трошкова, али када се подвуче црта и продају квалитетна млевена зачинска паприка и сетвено семе, приход је добар.
Милорад Митровић
