ТАМО ГДЕ СЕ СРЕЋУ ДУНАВ И ТИСА Ово је Стари Сланкамен, место где у споју моћних река и природе одвајкада ПУТНИЦИМА НА ЛАЂАМА ЗАСТАЈЕ ДАХ (ВИДЕО)

Сви они оставили су свој отисак на сектору Дунава кроз широку панонску равницу. Милионима година та моћна европска река усецала је своје корито, баш као и његова сестрица Тиса, са којом се састаје наспрам Сланкамена, да би одатле заједно наставили да крче пут ка Црном мору, ношени таласима историје и легенди. Панонски морнар Душан Енгленџија из Старог Сланкамена сваког викенда туристима открива лепоте које се могу доживети једино с воде. 

Вода је данас мирна, а пред нама су километри Дунава и Тисе. Уместо шетње улицама, лепоте овог краја могу да се упознају и са палубе бродића.

Док бродић лагано сече мирну површину реке, обале Дунава и Тисе чине се попут листања страница илустроване књиге. Сваки завој доноси нови призор, а сваки поглед открива другу причу равничарског краја. Причу кроз коју нас води Душан Енгленџија, овдашњи капетан и водич, који одважно држи курс и годинама господари на речним таласима.

"Увек се, гледано низводно, одређује лева и десна страна. Уз десну обалу Дунава протеже се Фрушка гора, која је дугачка 52 километара, највиши врх је Црвени чот са надморском висином од око 520 метара. Фрушка гора се завршава код Старог Сланкамена, а одавде па све до Ђердапа је само усеклина коју је Дунав створио, који овуда тече милионима година", каже нам Енгленџија.

Милионима година пресијавају се и сунчеви зраци на површини воде, док се полако откривају пејзажи које је немогуће сагледати са копна. Некада су овим водама пролазили трговци и путници, а данас у раним јутарњим сатима у делу тока на ушћу две велике панонске реке, стражаре аласи.

"На простору где се сада налазите, Дунав и Тиса, која се улива овде код Старог Сланкамена у Дунав, дели ову нашу земљу на три велика региона – Срем, Бачку и Банат. Овај простор врви од историјских и географских података."

Даљом пловидбом, километри остају за нама, а хоризонтом се шири спокој Тисе. Шум мирне реке ускоро ће прекинути плес лептира, јер се, као и сваке године, у ово време развијају тиски цветови - инсекти који живе у муљу реке Тисе.

"Из корита реке излази једна чаура, а из те чауре се развија лептир који се зове тиски цвет. Њега има толико да је просто несхватљиво. У вечерњим сатима не види се обала с друге стране колико буде тог тиског цвета односно лептира", каже нам панонски морнар Енгенџија.

Сусрет природе, историје и реке, скоро би било необично не испратити неком усменом легендом. Па нам тако Душан преноси добро познату скаску тих крајева. Наиме, према списима из Цркве светог Марка у Венецији, наког што је Атила Хунски опљачкао град, са собом је понео претежак златни ковчег, у којем бива сахрањен управо у кориту ове војвођанске реке, овде код Старог Сланкамена.

"Они су преградили део корита реке Тисе, сахранили су га када је умро у том златном ковчегу са свим оним силним благом и поново га спустили у Тису преко његовог гроба, да му кроз векове нико не би оскрнавио гроб. Ево и данас, у 21. веку, белосветски авантуристи долазе са савременим уређајима за проналажење тог блага, злата, накита..."

Природа још увек чува своје најлепше тајне, а доживљај који остаје у сећању дуго након повратка на обалу полако се привукао у наша срца.

(РТВ)