SPC I VERNICI DANAS SLAVE POKROV PRESVETE BOGORODICE Žene ne uzimaju iglu u ruke, ne peru veš, ne rade u polju OVAKO JOJ SE POMOLITE ZA POTOMSTVO

Ovaj dan je u kalendaru istaknut tamnom crnom bojom, a neke porodice ga proslavljaju kao krsnu slavu. 

Ovaj praznik je slava manastira Pećka patrijaršija. Poznat je i pod imenom Pokrovice, Bogorodičin pokrov i Ženski praznik.

Pokrov Presvete Bogorodice

Oduvek je crkva proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljku i zaštitnicu hrišćanskog roda, koja svojim molitvama umilostivljava Boga prema nama grešnima. Bezbroj puta pokazala se očigledno pomoć Presvete Bogorodice kako pojedincima tako i narodima, kako u miru tako i u ratu, kako u monaškim pustinjama tako i u mnogoljudnim gradovima. Događaj koji crkva danas spominje i praznuje dokazuje samo to postojano pokroviteljstvo Presvete Bogorodice nad rodom hrišćanskim.

Prvog oktobra 911. godine, u vreme cara Lava Mudroga (ili Filosofa) bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda. U pozadini crkve stajao je Sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem. U četvrti sat noći pojavila se Presveta Bogorodica iznad naroda sa rasprostrtim omoforom na rukama, kao da je tom odećom pokrivala narod. Bila je obučena u zlatokrasnu porfiru i sva je blistala u neiskazanom sjaju, okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Sveti Andrej kada je video to javljanje pokazao je rukom Epifaniju blaženom, i upitao ga: „vidiš li, brate, caricu i gospođu nad svim, kako se moli za sav svet?“ Odgovorio je Epifanije: „vidim, oče, i užasavam se!“. 

Zbog toga se ustanovilo ovo praznovanje, da nas podseti kako na taj događaj tako i na stalno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice, kad god mi to pokroviteljstvo, taj pokrov njen molitveno ištemo u nevoljama. 

Običaji

U Srbiji ovaj dan naročito slave žene, poste i veruju da će lakše da rađaju i podižu decu. Tradicionalni su vašari u Arilju, Sokobanji, Jagodini, Leskovcu, Krupnju i Raškoj… 

Pokrov Presvete Bogorodice oduvek se smatrao ženskim praznikom. Na ovaj dan ne obavljaju se teški poslovi, kaže narod. Žene ne uzimaju iglu u ruke, ne peru veš, ne rade u polju... Umesto toga, dan provode u iskrenoj molitvi, miru i zahvalnosti, jer se veruje da ih Majka Božija sluša i da će im uslišiti želje.

Ako devojka želi da se srećno uda, treba da ode do crkve kojoj će darovati peškir ili maramu (simbol pokrova), i da se pomoli ispred ikone da joj Bogorodica ukrsti puteve sa budućim mladoženjom. Udate žene kupuju hrizanteme i stavljaju ih pred vrata kako bi privukle sreću, ljubav i blagostanje. Običaj kaže i da one koje nisu rađale treba da zapale sveću, pomole se i ceo dan poste. 

Majka Božija, kažu, čuje i molitve žena koje pokušavaju da dobiju dete, čuje one koje se mole za zdravlje porodice ili pronalazak mira i nade. A treba izgovoriti sledeće reči, iz srca: "Presveta Bogorodice, pokrij me svojim pokrovom, zaštiti moju porodicu, blagoslovi moj dom i ispuni ono što je u srcu čistom i poštenom." 

U narodu je uobičajeno da se na ovaj dan ne počinje ništa novo, već da se završi ono što je započeto. Ne valja se ni svađati, psovati ili ogovarati, jer se veruje da Bogorodica obilazi domove i pazi da li ljudi žive u miru i harmoniji.

Prazniku su posvećene brojne svetinje širom Srbije, a u Beogradu, na Zvezdari između Crvenog krsta, Đerma i Cvetkove pijace, postoji i Crkva Pokrova Presvete Bogorodice. Sagrađena je 1933. godine, između dva rata, i zaštićena je kao spomenik kulture.

Tropar (glas 4): 

Dnes blagovjerniji ljudije svjetlo prazdnujem, osjenjajemi tvojim Bogomati prišestvijem, i k tvojemu vzirajušče prečistomu obrazu, umilno glagoljem: pokrij nas čestnim tvojim pokrovom i izbavi nas ot vsjakago zla, moljašči Sina tvojego Hrista Boga našego spasti duši našja. 

Sveti apostol Ananija

Jedan od Sedamdesetorice. Bio je episkop u Damasku. Prema javljenju Božjem krstio je Savla, docnijeg apostola Pavla. Uprkos progonu hrabro je propovedao jevanđelje, zbog čega je kamenjem ubijen u gradu Elevteropolju. 

Njegove svete mošti prenete su u Damask a kasnije u Carigrad. 

Prepodobni Roman Slatkopojac

Rodom iz Emesa, sirijskog  grada. Služio je kao crkvenjak najpre u Bejrutu, a potom u Carigradu pri sabornoj crkvi u vreme patrijarha Jevtimija (490– 504. god.). Bio je nepismen i nevešt u pojanju, zbog čega su mu se podsmevali neki učeni klirici. Sveti Roman se uplakan molio Presvetoj Bogorodici, i ona mu se javila u snu, pružila mu neki svitak hartije (zvani kondak), i rekla mu da ga proguta. 

Sutradan je osvanuo Božić, i Roman je izašao na amvon i anđeoskim glasom ispevao „Djeva dnes“. Svi su bili zadivljeni kako sadržajem pesme tako i glasom pojca. Primivši od Bogorodice dar pesnički Roman je ispevao preko 1.000 kondaka. 

Kao đakon velike crkve upokojio se 510. godine u Carigradu, i preselio se među anđeoske horove. 

(Telegraf.rs)