СПЦ И ВЕРНИЦИ ДАНАС СЛАВЕ ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ Жене не узимају иглу у руке, не перу веш, не раде у пољу ОВАКО ЈОЈ СЕ ПОМОЛИТЕ ЗА ПОТОМСТВО

Овај дан је у календару истакнут тамном црном бојом, а неке породице га прослављају као крсну славу. 

Овај празник је слава манастира Пећка патријаршија. Познат је и под именом Покровице, Богородичин покров и Женски празник.

Покров Пресвете Богородице

Одувек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу хришћанског рода, која својим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским.

Првог октобра 911. године, у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа. У позадини цркве стајао је Свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појавила се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да је том одећом покривала народ. Била је обучена у златокрасну порфиру и сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј када је видео то јављање показао је руком Епифанију блаженом, и упитао га: „видиш ли, брате, царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?“ Одговорио је Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!“. 

Због тога се установило ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама. 

Обичаји

У Србији овај дан нарочито славе жене, посте и верују да ће лакше да рађају и подижу децу. Традиционални су вашари у Ариљу, Сокобањи, Јагодини, Лесковцу, Крупњу и Рашкој… 

Покров Пресвете Богородице одувек се сматрао женским празником. На овај дан не обављају се тешки послови, каже народ. Жене не узимају иглу у руке, не перу веш, не раде у пољу... Уместо тога, дан проводе у искреној молитви, миру и захвалности, јер се верује да их Мајка Божија слуша и да ће им услишити жеље.

Ако девојка жели да се срећно уда, треба да оде до цркве којој ће даровати пешкир или мараму (симбол покрова), и да се помоли испред иконе да јој Богородица укрсти путеве са будућим младожењом. Удате жене купују хризантеме и стављају их пред врата како би привукле срећу, љубав и благостање. Обичај каже и да оне које нису рађале треба да запале свећу, помоле се и цео дан посте. 

Мајка Божија, кажу, чује и молитве жена које покушавају да добију дете, чује оне које се моле за здравље породице или проналазак мира и наде. А треба изговорити следеће речи, из срца: "Пресвета Богородице, покриј ме својим покровом, заштити моју породицу, благослови мој дом и испуни оно што је у срцу чистом и поштеном." 

У народу је уобичајено да се на овај дан не почиње ништа ново, већ да се заврши оно што је започето. Не ваља се ни свађати, псовати или оговарати, јер се верује да Богородица обилази домове и пази да ли људи живе у миру и хармонији.

Празнику су посвећене бројне светиње широм Србије, а у Београду, на Звездари између Црвеног крста, Ђерма и Цветкове пијаце, постоји и Црква Покрова Пресвете Богородице. Саграђена је 1933. године, између два рата, и заштићена је као споменик културе.

Тропар (глас 4): 

Днес благовјернији људије свјетло празднујем, осјењајеми твојим Богомати пришествијем, и к твојему взирајушче пречистому образу, умилно глагољем: покриј нас честним твојим покровом и избави нас от всјакаго зла, мољашчи Сина твојего Христа Бога нашего спасти души нашја. 

Свети апостол Ананија

Један од Седамдесеторице. Био је епископ у Дамаску. Према јављењу Божјем крстио је Савла, доцнијег апостола Павла. Упркос прогону храбро је проповедао јеванђеље, због чега је камењем убијен у граду Елевтеропољу. 

Његове свете мошти пренете су у Дамаск а касније у Цариград. 

Преподобни Роман Слаткопојац

Родом из Емеса, сиријског  града. Служио је као црквењак најпре у Бејруту, а потом у Цариграду при саборној цркви у време патријарха Јевтимија (490– 504. год.). Био је неписмен и невешт у појању, због чега су му се подсмевали неки учени клирици. Свети Роман се уплакан молио Пресветој Богородици, и она му се јавила у сну, пружила му неки свитак хартије (звани кондак), и рекла му да га прогута. 

Сутрадан је освануо Божић, и Роман је изашао на амвон и анђеоским гласом испевао „Дјева днес“. Сви су били задивљени како садржајем песме тако и гласом појца. Примивши од Богородице дар песнички Роман је испевао преко 1.000 кондака. 

Као ђакон велике цркве упокојио се 510. године у Цариграду, и преселио се међу анђеоске хорове. 

(Telegraf.rs)