TANJGA O AKTUELNOM TRENUTKU SRPSKOG FUDBALA: Imamo igrače, imamo tim, EVO ŠTA NEDOSTAJE

Razumljivo, u fudbalskim krugovima najglasnije. Ni na terenima Boškov centra u Veterniku situacija nije drugačija. U raspon od neverice do razočarenja smešten je trenažni proces Vošinog stratega Miroslava Tanjge, koji sa saradnicima traži način da igrače motiviše, uprkos nezavidnom fudbalskom okruženju i hroničnom nedostatku odgovora na pitanje šta se dešava sa ekipom sastavljenom od igrača koji mahom igraju zapažene role u inostranim klubovima.

- Svakoga dotiče rezultatski neuspeh naše reprezentacije – prokomentarisao je stanje u svom kolektivu trener Miroslav Tanjga. – Nema tog igrača koji, igrajući za klub, ne mašta o mogućnostima da jednoga dana zaigra za reprezentaciju. I onda se desi to što se desilo. Hajde sada da to ljudski sagledamo: kome je još u trenutku totalne nemoći našeg nacionalnog tima stalo da bude deo te ekipe? Govorim o tom trenutku razočaranja, ne o svetinji kakva jeste nacionalni dres! Sistem vrednosti je pogubljen, motivi takođe... Kako da ja sada motivišem igrača da zapne kao da se ništa dogodilo nije. A dogodilo se i sve nas je do bola pogodilo to što se dogodilo. Ali, život ide dalje, lopta nije prestala da se kotrlja. Moramo, a verujem i da možemo, da stisnemo petlju i da krenemo ususret budućnosti sa jasnim planom kako da krizu prevaziđemo i da iz nje izađemo snažniji i pametniji. Ali, oko toga moramo da postignemo saglasnost na svim nivoima fudbalske organizacije, pod pokroviteljstvom državnog vrha, razume se. 

Na koji način je Tanjga (i ne samo Tanjga) uspeo da u prvenstvenoj pauzi mobiliše igrače pitanje je svih pitanja. Naš sagovornik imao je spreman odgovor. 

- Prvo što sam našim igračima sugerisao jeste da volja, uprkos svemu, mora da opstane kao pokretačka snaga kolektiva– nastavio je Tanjga. – Ne smemo duhom da klonemo. Saglasni smo da je to lako reći, ali da je teže postići rezultat na tom planu. Zato su mi poslužili primeri na osnovu kojih možemo da razbudimo i najveće pesimiste. Koliko god da nam poraz jeste teško pao, odgovor na to kako je Albanije strpljenjem i htenjem stigla do trijumfa u Leskovcu, protiv favorizovanog srpskog tima, može da posluži kao primer. Ili rezultati totalnih autsajdera, poput onih ribara sa Farskih Ostrva, ili remi Islanđana sa Francuzima... Moraš da želiš, da veruješ, moraš sebi da definišeš nameru da budeš bolji od protivnika i da ga pobediš. To su elementi na kojima insistiram u razgovorima sa svima u ekipi minulih dana.

Vojvodina je odlično starovala u prvenstvu, možda najubedljivije u ovom veku, podsećamo sagovornika. Kako je moguće objasniti navijačima prekid pobedničkog niza i znatno slabiju seriju utakmica pred prvenstvenu pauzu?

- Tim Vojvodine ima kvalitet, to nije sporno. Nedostaje nam faktor htenja. Pojedinci nikako da shvate da Vojvodini nije dovoljno samo da se pojavi i da protivnik podigne ruke u znak predaje. Prošlo je to vreme. Oscilacije su neviđene u našoj ekipi. Ali, ako ćemo pošteno, okidač za nešto skromniji nastavak prvenstva, u odnosu na start kakav se samo poželeti mogao, jeste odlazak našeg najproduktivnijeg igrača Bamidelea. Mi smo njega bukvalno skinuli sa autobusa pred put u Lučane. Mi se još tražimo. Prvenstvena pauza nam je dobrodošla i zbog oporavka od povreda Petrovića, Uroša Nikolića, Buteana... Medojević i Poletanović su virozni, sada se i Rosić razboleo, četvorica prvotimaca su reprezentativci... Gledajući i ceneći iz tog ugla pauza u prvenstvu nam je baš bila potrebna da se stabilizujemo i da tim pripremimo za povratak na nivo kada smo zaista ličili na Vojvodinu kakvu svi želimo u prvih sedam, osam kola – iskreno je Miroslav tanjga završio monolog u ni malo zahvalnom trenutku za razgovor po srpski fudbal. Prvi ispit nakon pauze uslediće u subotu u 18 časova na „Karađorđu“, kada u 12. kolu u Novi Sad stiže kragujevački Radnički.

L. Bakmaz