ТАЊГА О АКТУЕЛНОМ ТРЕНУТКУ СРПСКОГ ФУДБАЛА: Имамо играче, имамо тим, ЕВО ШТА НЕДОСТАЈЕ

Разумљиво, у фудбалским круговима најгласније. Ни на теренима Бошков центра у Ветернику ситуација није другачија. У распон од неверице до разочарења смештен је тренажни процес Вошиног стратега Мирослава Тањге, који са сарадницима тражи начин да играче мотивише, упркос незавидном фудбалском окружењу и хроничном недостатку одговора на питање шта се дешава са екипом састављеном од играча који махом играју запажене роле у иностраним клубовима.

- Свакога дотиче резултатски неуспех наше репрезентације – прокоментарисао је стање у свом колективу тренер Мирослав Тањга. – Нема тог играча који, играјући за клуб, не машта о могућностима да једнога дана заигра за репрезентацију. И онда се деси то што се десило. Хајде сада да то људски сагледамо: коме је још у тренутку тоталне немоћи нашег националног тима стало да буде део те екипе? Говорим о том тренутку разочарања, не о светињи каква јесте национални дрес! Систем вредности је погубљен, мотиви такође... Како да ја сада мотивишем играча да запне као да се ништа догодило није. А догодило се и све нас је до бола погодило то што се догодило. Али, живот иде даље, лопта није престала да се котрља. Морамо, а верујем и да можемо, да стиснемо петљу и да кренемо усусрет будућности са јасним планом како да кризу превазиђемо и да из ње изађемо снажнији и паметнији. Али, око тога морамо да постигнемо сагласност на свим нивоима фудбалске организације, под покровитељством државног врха, разуме се. 

На који начин је Тањга (и не само Тањга) успео да у првенственој паузи мобилише играче питање је свих питања. Наш саговорник имао је спреман одговор. 

- Прво што сам нашим играчима сугерисао јесте да воља, упркос свему, мора да опстане као покретачка снага колектива– наставио је Тањга. – Не смемо духом да клонемо. Сагласни смо да је то лако рећи, али да је теже постићи резултат на том плану. Зато су ми послужили примери на основу којих можемо да разбудимо и највеће песимисте. Колико год да нам пораз јесте тешко пао, одговор на то како је Албаније стрпљењем и хтењем стигла до тријумфа у Лесковцу, против фаворизованог српског тима, може да послужи као пример. Или резултати тоталних аутсајдера, попут оних рибара са Фарских Острва, или реми Исланђана са Французима... Мораш да желиш, да верујеш, мораш себи да дефинишеш намеру да будеш бољи од противника и да га победиш. То су елементи на којима инсистирам у разговорима са свима у екипи минулих дана.

Војводина је одлично старовала у првенству, можда најубедљивије у овом веку, подсећамо саговорника. Како је могуће објаснити навијачима прекид победничког низа и знатно слабију серију утакмица пред првенствену паузу?

- Тим Војводине има квалитет, то није спорно. Недостаје нам фактор хтења. Појединци никако да схвате да Војводини није довољно само да се појави и да противник подигне руке у знак предаје. Прошло је то време. Осцилације су невиђене у нашој екипи. Али, ако ћемо поштено, окидач за нешто скромнији наставак првенства, у односу на старт какав се само пожелети могао, јесте одлазак нашег најпродуктивнијег играча Бамиделеа. Ми смо њега буквално скинули са аутобуса пред пут у Лучане. Ми се још тражимо. Првенствена пауза нам је добродошла и због опоравка од повреда Петровића, Уроша Николића, Бутеана... Медојевић и Полетановић су вирозни, сада се и Росић разболео, четворица првотимаца су репрезентативци... Гледајући и ценећи из тог угла пауза у првенству нам је баш била потребна да се стабилизујемо и да тим припремимо за повратак на ниво када смо заиста личили на Војводину какву сви желимо у првих седам, осам кола – искрено је Мирослав тањга завршио монолог у ни мало захвалном тренутку за разговор по српски фудбал. Први испит након паузе уследиће у суботу у 18 часова на „Карађорђу“, када у 12. колу у Нови Сад стиже крагујевачки Раднички.

Л. Бакмаз