BERBA U SRBIJI JE U PUNOM JEKU, KILOGRAM IDE I DO 5.000 EVRA! Od Vojvodine do Šumadije, iz zemlje niču MILIONI

Srbija je izuzetno bogata tartufima, naročito u područjima uz reke i šumama sa starijim drvećem – od Šumadije i Zapadne Srbije, preko Srema i Mačve, do Južne Bačke i Banata. 

Upravo sada traje sezona lova na bele tartufe, najvrednije među svim vrstama. 

Srpski tartufari odavno imaju svoje prodajne kanale – deo ulova završava u Istri ili na čuvenoj pijaci tartufa u Italiji. Međutim, osim zarade za berače, tartufi predstavljaju i potencijalni izvor dodatnih prihoda za državu. 

Srpski tartuf - premijum brend

Retko koji proizvod nosi toliku ekonomsku vrednost po kvadratnom metru kao tartuf. Nakon stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine 1. jula 2024. godine, otvorila se i mogućnost da se srpski beli i crni tartufi pozicioniraju kao premijum prehrambeni brend na ogromnom tržištu Azije. Da bi se to ostvarilo, neophodne su ciljane mere – od zakonske regulative i sertifikacije do ulaganja u logistiku i brendiranje. 

- Kina je neprikosnovena kada su gljive u pitanju, oni su mnogo ispred celog sveta kada je ta vrsta kulture i proizvodnje u pitanju. Oni su najveći proizvođači gljiva, a pored same sirovine, oni su bogati i svim ostalim prerađevinama. Kini ne treba niko drugi na svetu što se tiče kvaliteta i količine gljiva, pa bi upravo zbog toga Srbiji mogla da se okrene Evropi ili SAD-u. Ta tržišta mogla bi da budu mnogo bolja opcija za izvoz gljiva, njihovih prerađevina, kao i tartufa – rekla je ranije za Bizportal Jelena Milošević iz Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.

Prema podacima domaćih institucija, Srbija već ima registrovane proizvođače i prikupljače tartufa koji izvoze ili su u završnoj fazi pripreme za izvoz. 

Postoje firme koje se bave prikupljanjem, preradom i prodajom svežih tartufa i proizvoda od njih. Da tržište postoji, potvrđuje i sve veće prisustvo domaćih proizvođača na regionalnim manifestacijama, sajmovima i B2B skupovima, gde se sve više pažnje posvećuje srpskim premijum proizvodima.

Stručnjaci ističu da bi sledeći važan korak bio uvođenje jasnih standarda – sertifikacija kvaliteta, označavanje porekla i higijenska kontrola, kako bi uvoznici iz Kine, ali i drugih zemalja, imali poverenje u srpski proizvod. 

Ključna je i izgradnja brenda, kroz profesionalni marketing koji bi mogao da pozicionira „srpski tartuf“ rame uz rame sa istarskim. Neophodno je i ulaganje u obuku berača, koji bi postepeno mogli da pređu u proizvodnju na mikoriziranim plantažama. 

Dobra zarada

Prednost takvih plantaža ogleda se u tome što daju prve rezultate već nakon nekoliko godina, uz istovremeno očuvanje šumskog ekosistema. Ako bi se ove investicije pravilno usmerile i pratila dobra agronomska praksa, Srbija bi mogla da obezbedi stabilan izvoz tartufa u narednoj deceniji. 

Zarada, pritom, nije zanemarljiva: crni tartuf slabijeg kvaliteta dostiže cenu od 50 do 100 evra po kilogramu, dok se beli, znatno ređi i cenjeniji, prodaje za 800 do 2.000 evra po kilogramu. Oni koji pronađu izuzetno retke, vrhunske primerke belog tartufa, mogu da zarade i do 5.000 evra po kilogramu. 

(Kurir.rs)