БЕРБА У СРБИЈИ ЈЕ У ПУНОМ ЈЕКУ, КИЛОГРАМ ИДЕ И ДО 5.000 ЕВРА! Од Војводине до Шумадије, из земље ничу МИЛИОНИ

Србија је изузетно богата тартуфима, нарочито у подручјима уз реке и шумама са старијим дрвећем – од Шумадије и Западне Србије, преко Срема и Мачве, до Јужне Бачке и Баната. 

Управо сада траје сезона лова на беле тартуфе, највредније међу свим врстама. 

Српски тартуфари одавно имају своје продајне канале – део улова завршава у Истри или на чувеној пијаци тартуфа у Италији. Међутим, осим зараде за бераче, тартуфи представљају и потенцијални извор додатних прихода за државу. 

Српски тартуф - премијум бренд

Ретко који производ носи толику економску вредност по квадратном метру као тартуф. Након ступања на снагу Споразума о слободној трговини између Србије и Кине 1. јула 2024. године, отворила се и могућност да се српски бели и црни тартуфи позиционирају као премијум прехрамбени бренд на огромном тржишту Азије. Да би се то остварило, неопходне су циљане мере – од законске регулативе и сертификације до улагања у логистику и брендирање. 

- Кина је неприкосновена када су гљиве у питању, они су много испред целог света када је та врста културе и производње у питању. Они су највећи произвођачи гљива, а поред саме сировине, они су богати и свим осталим прерађевинама. Кини не треба нико други на свету што се тиче квалитета и количине гљива, па би управо због тога Србији могла да се окрене Европи или САД-у. Та тржишта могла би да буду много боља опција за извоз гљива, њихових прерађевина, као и тартуфа – рекла је раније за Бизпортал Јелена Милошевић из Миколошко-гљиварског савеза Србије.

Према подацима домаћих институција, Србија већ има регистроване произвођаче и прикупљаче тартуфа који извозе или су у завршној фази припреме за извоз. 

Постоје фирме које се баве прикупљањем, прерадом и продајом свежих тартуфа и производа од њих. Да тржиште постоји, потврђује и све веће присуство домаћих произвођача на регионалним манифестацијама, сајмовима и Б2Б скуповима, где се све више пажње посвећује српским премијум производима.

Стручњаци истичу да би следећи важан корак био увођење јасних стандарда – сертификација квалитета, означавање порекла и хигијенска контрола, како би увозници из Кине, али и других земаља, имали поверење у српски производ. 

Кључна је и изградња бренда, кроз професионални маркетинг који би могао да позиционира „српски тартуф“ раме уз раме са истарским. Неопходно је и улагање у обуку берача, који би постепено могли да пређу у производњу на микоризираним плантажама. 

Добра зарада

Предност таквих плантажа огледа се у томе што дају прве резултате већ након неколико година, уз истовремено очување шумског екосистема. Ако би се ове инвестиције правилно усмериле и пратила добра агрономска пракса, Србија би могла да обезбеди стабилан извоз тартуфа у наредној деценији. 

Зарада, притом, није занемарљива: црни тартуф слабијег квалитета достиже цену од 50 до 100 евра по килограму, док се бели, знатно ређи и цењенији, продаје за 800 до 2.000 евра по килограму. Они који пронађу изузетно ретке, врхунске примерке белог тартуфа, могу да зараде и до 5.000 евра по килограму. 

(Kurir.rs)