DANAS CRKVA SLAVI PREPODOBNE PELAGIJU I TAISU Grešnice koje su postale svetiteljke

Prepodobna Pelagija

Pokajana grešnica. Rođena kao neznabožac u Antiohiji i obdarena od Boga velikom telesnom lepotom. Pelagija je upotrebljavala svoju lepotu na duševnu propast i sebe i drugih. Kroz blud se obogatila. Jednom je prolazila pored crkve svetog mučenika Julijana, u kojoj je propovedao episkop Non, ušla je unutra i čula propoved o strašnom sudu i kazni grešnika. I ta reč ju je toliko potresla i izmenila, da se ona od‌jednom zgadila same sebe, ustraši Boga, pokajala se za sve nečiste grehe, a potom je zamolila Svetog Nonu da je krsti.

„Smiluj se meni, grešnoj, oče sveti, krsti me i nauči me pokajanju: ja sam more bezakonja, ambis propasti, mreža i oruđe đavolsko.“ Tako je ona sa suzama molila arhijereja Hristovog. I on je krstio. Na krštenju joj je kumovala blažena Romana, đakonisa te crkve, koja je po tom, kao njena duhovna mati, utvrdila dobro u veri hrišćanskoj. Ali Pelagija nije bila zadovoljna samo krštenjem. Osećajući pritisak mnogobrojnih grehova i grižu savesti, ona se rešila na veliki podvig. Svoje ogromno bogatstvo, grehom sabrano, ona je ostavila siromašnim ljudima, i tajno otišla u Jerusalim, gde se pod muškim imenom, kao monah Pelagije, zatvorila u jednu keliju na Jeleonskoj gori, i tu otpočela teški podvig posta, molitve i bdenja. Posle tri godine posetio je đakon sv. Nona Jakov i zatekao je još živu, ali kada je ponovo posetio posle nekoliko dana, našao je njeno telo mrtvo, i časno ga sahranio.

Upokojila se sveta Pelagija oko 461. godine. Tako je ova negdašnja velika grešnica pokajanjem i trudom umilostivil Boga, oprostila se od greha, i posvetla. I njena očišćena i posvećena duša udostojila se carstva Božjeg. 

Tropar (glas 8): 

U tebi se, mati, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledila Gospoda Hrista. Delima si učila prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveta Pelagijo, raduje se duh tvoj. 

Prepodobna Taisa

Pokajana grešnica. Po rođenju Misirka. Kao i sveta Pelagija tako je i Taisa provodila svoju mladost u razuzdanom bludu. Na zao put života bila je Taisa upućena i od svoje bestidne majke. Ali Bog milostivi, koji ne želi grešniku propasti nego spasenje, našao je načina da promislom svojim čudesnim spase grešnu Taisu. 

Jedan od učenika svetog Antonija Velikog, Pafnutije Sidonit, čuo je za Taisu, za njen grešni život, i za otrov duševni, kojim je ona trovala dušu mnogih ljudi, pa se reši, da je s Božjom pomoći spase. Preobukao se Pafnutije u svetsko odelo, uzeo jedan zlatnik, otišao u grad, našao Taisu i dao joj zlatnik. Taisa misleći da joj taj čovek daje zlatnik za nečisto delo, odvella je Pafnutija u svoju sobu. Tada je Pafnutije otvorio svoja blagodatna usta i izobličio grehe Taisine i pozvao je na pokajanje.

Duša i savest u Taisi su se probudili i Taisa se oblila suzama dubokog srdačnog pokajanja. Razdavala je sve svoje imanje bednima i uputila se u jedan devojački manastir, prema uputstvu sv. Pafnutija, i tu je ostala oko tri godine, zatvorena u jednu keliju, živeći samo o hlebu i vodi. Pred smrt je posetio sveti Pafnutije i izveo je, preko njene volje, iz kelije. Ona se uskoro razbolela i posle kratkog bolovanja predal svoju očišćenu i osvećenu dušu Bogu. Sv. Pavle Preprosti, drugi učenik sv. Antonija, u viziji je video raju prekrasnu obitelj, ugotovanu od Boga svetoj Taisi pokajnici. Upokojila se ova sveta duša 340. godine. 

(Telegraf.rs)