ДАНАС ЦРКВА СЛАВИ ПРЕПОДОБНЕ ПЕЛАГИЈУ И ТАИСУ Грешнице које су постале светитељке

Преподобна Пелагија

Покајана грешница. Рођена као незнабожац у Антиохији и обдарена од Бога великом телесном лепотом. Пелагија је употребљавала своју лепоту на душевну пропаст и себе и других. Кроз блуд се обогатила. Једном је пролазила поред цркве светог мученика Јулијана, у којој је проповедао епископ Нон, ушла је унутра и чула проповед о страшном суду и казни грешника. И та реч ју је толико потресла и изменила, да се она од‌једном згадила саме себе, устраши Бога, покајала се за све нечисте грехе, а потом је замолила Светог Нону да је крсти.

„Смилуј се мени, грешној, оче свети, крсти ме и научи ме покајању: ја сам море безакоња, амбис пропасти, мрежа и оруђе ђаволско.“ Тако је она са сузама молила архијереја Христовог. И он је крстио. На крштењу јој је кумовала блажена Романа, ђакониса те цркве, која је по том, као њена духовна мати, утврдила добро у вери хришћанској. Али Пелагија није била задовољна само крштењем. Осећајући притисак многобројних грехова и грижу савести, она се решила на велики подвиг. Своје огромно богатство, грехом сабрано, она је оставила сиромашним људима, и тајно отишла у Јерусалим, где се под мушким именом, као монах Пелагије, затворила у једну келију на Јелеонској гори, и ту отпочела тешки подвиг поста, молитве и бдења. После три године посетио је ђакон св. Нона Јаков и затекао је још живу, али када је поново посетио после неколико дана, нашао је њено тело мртво, и часно га сахранио.

Упокојила се света Пелагија око 461. године. Тако је ова негдашња велика грешница покајањем и трудом умилостивил Бога, опростила се од греха, и посветла. И њена очишћена и посвећена душа удостојила се царства Божјег. 

Тропар (глас 8): 

У теби се, мати, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следила Господа Христа. Делима си учила презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Света Пелагијо, радује се дух твој. 

Преподобна Таиса

Покајана грешница. По рођењу Мисирка. Као и света Пелагија тако је и Таиса проводила своју младост у разузданом блуду. На зао пут живота била је Таиса упућена и од своје бестидне мајке. Али Бог милостиви, који не жели грешнику пропасти него спасење, нашао је начина да промислом својим чудесним спасе грешну Таису. 

Један од ученика светог Антонија Великог, Пафнутије Сидонит, чуо је за Таису, за њен грешни живот, и за отров душевни, којим је она тровала душу многих људи, па се реши, да је с Божјом помоћи спасе. Преобукао се Пафнутије у светско одело, узео један златник, отишао у град, нашао Таису и дао јој златник. Таиса мислећи да јој тај човек даје златник за нечисто дело, odvella je Пафнутија у своју собу. Тада је Пафнутије отворио своја благодатна уста и изобличио грехе Таисине и позвао је на покајање.

Душа и савест у Таиси су се пробудили и Таиса се облила сузама дубоког срдачног покајања. Раздавала је све своје имање беднима и упутила се у један девојачки манастир, према упутству св. Пафнутија, и ту је остала око три године, затворена у једну келију, живећи само о хлебу и води. Пред смрт је посетио свети Пафнутије и извео је, преко њене воље, из келије. Она се ускоро разболела и после кратког боловања предал своју очишћену и освећену душу Богу. Св. Павле Препрости, други ученик св. Антонија, у визији је видео рају прекрасну обитељ, уготовану од Бога светој Таиси покајници. Упокојила се ова света душа 340. године. 

(Telegraf.rs)