PARK KAO PROSTOR KULTURE Luka Bajić o zajedničkom stvaranju festivala u javnim prostorima

Program povezuje mlade kulturne menadžere i umetnike iz Srbije i Mađarske, podstičući prekograničnu saradnju i stvaranje novih modela kulturnih događaja u javnim prostorima. Program ima za cilj da mladim profesionalcima pruži sveobuhvatno obrazovanje i praktično iskustvo kroz rad, na četiri inovativna festivala u 2025. i 2026. godini.

U okviru projekta kojim koordinira Udruženje Cinema City iz Novog Sada, proletos je realizovan prvi modul, odnosno edukativni program „EventLab: Menadžment događaja na otvorenom za kulturne menadžere i producente“, koji je okupio mlade kulturne profesionalce iz Srbije i Mađarske, u organizaciji Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, koja je partner na čitavom projektu.

Predavanje na temu „How Do WeCo-Create Festivals with Parks“ održao je i pejzažni arhitekta Luka Bajić. On je diplomirao, završio master i doktorirao na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde se specijalizovao za pejzažnu arhitekturu. Tokom i nakon studija radio je na Univerzitetima u Beogradu i Novom Sadu, a danas vodi sopstvenu firmu za projektovanje i planiranje u oblasti pejzažne arhitekture.

Sa njim smo razgovarali o ulozi parkova u savremenoj kulturi, mogućnostima koje nude za kreativno izražavanje i načinima na koje prirodni prostori mogu postati mesta zajedničkog stvaranja.

Projekat Parks4All povezuje umetnost, zajednicu i ekologiju. Koliko je, po vašem mišljenju, pejzažna arhitektura važna u stvaranju prostora koji inspirišu kulturnu participaciju i zajedničko stvaralaštvo?

I jedan i drugi termin su povezani sa idejom javnog predstavljanja, javnog mnjenja i javnog prostora. Park je nastao kao ideja javnog prostora koji pruža prirodni ambijent korisnicima u urbanim sredinama i u tom smislu je uvek bio i biće u funkciji socijalizacije – kaže Luka Bajić. - Kvalitet parkova i uopšte stvaranje parkova raznih veličina i tematike svakako je deo rada pejzažnih arhitekata. Unaprediti ili kreirati kvalitetan gradski park podrazumeva unaprediti ili kreirati ponudu za različite korisnike, kulturna participacija i zajedničko stvaralaštvo svakako treba da budu deo te ponude.

Kao pejzažni arhitekta sa dugogodišnjim iskustvom, kako vidite potencijal parkova i zelenih površina u kontekstu savremenih kulturnih scena – posebno u gradovima poput Novog Sada i Segedina, koji su partneri na ovom projektu?

Parkovi imaju potencijal za stalna ili privremena rešenja odnosno ponudu ili sadržaj, što je moguće više, to bolje. Ipak, ograničavajući faktori su kapacitet odnosno veličina parka da ne bi došlo do konflikta između sadržaja, to može biti u slučaju da je park istorijski i da je nekom odredbom zaštićen zbog prirodnih vrednosti ili nekog kulturnog dobra. Takođe, pitanje je i okruženja i povezanosti lokacije parka sa korisnicima. Ipak, savremeni parkovi u Novom Sadu i Segedinu, neki manje neki više održavani, moraju imati strategije razvoja koji podrazumeva kulturne programe, a time i učešće građana. To je svakom savremenom parku potrebno.

Vaše predavanje u okviru projekta Parks4All bilo je pod nazivom „How Do WeCo-CreateFestivals with Parks“. Šta zapravo znači zajedničko kreiranje festivala sa parkovima i kako se prirodni prostori mogu uključiti u savremene kulturne događaje?

Ako savremeni kulturni događaj treba da bude organizovan u javnom prostoru, jasno je da je park javni prostor koji nudi specifičan ambijent, pa je prvo usaglašavanje festivala i parka u tome kako taj ambijent sačuvati, a opet iskoristiti kao kontekst festivala. Pošto je park i uopšte urbano zelenilo nešto što svuda nedostaje, festival u parku mora imati “zelenu” okvir, edukativan i obazriv na ekološke teme, a sa druge strane festival u parku može iskoristiti mnoštvo ili pojedine aspekte parka i uvrstiti ih u tematiku festivala.

U mnogim gradovima parkovi se i dalje doživljavaju isključivo kao prostori za odmor i rekreaciju. Kako ih možemo redefinisati kao mesta kulturnih susreta, umetničkih intervencija i novih oblika javnog života?

Mislim da je to jednostavno, jer gradsko stanovništvo, načelno, voli svaku vrstu nove i specifične ponude, a pogotovo u komfornom, mirnom ambijentu parka kao takvog. Kod nas je svakako istina da se parkovi sagledavaju i koriste za pasivnu i aktivnu rekreaciju, ali ne i baš u onoj meri kako bi moglo, bar u slučaju Novog Sada. Što se tiče redefinisanja parka, kao mesta kulturnih susreta, umetničkih intervencija i novih oblika javnog života, stvar je u nešto drugačijem, pipavijem pristupu parku, kao ambijentu koji nudi dosta i gde taj ambijent može da se unapredi stalno ili privremeno sa novim festivalom u njemu.

I za kraj – kako zamišljate „idealni park budućnosti“? Da li je to prostor koji povezuje ekologiju, umetnost i zajednicu, i koliko smo blizu toj viziji?

Nažalost, park budućnosti ili surove sadašnjosti ima ulogu da sa drugim urbanim zelenilom bude što jačih ekoloških funkcija u odnosu na globalne promene i lokalne implikacije globalnih promena klime. Međutim, to ne isključuje, čak naprotiv, uključuje svaki vid unapređenja socijalizacije korisnika, jer je to deo identiteta grada, ličnog iskustva i potreba, a time i osvešćivanja stanovništva zarad viših “zelenih” ciljeva. Kako se društvo menja, tako i kulturni aspekt društva, pa i javnog prostora, pa i parka. U skladu sa tim, svaki vid kulturnog dešavanja u parku mora imati funkciju okupljanja, razumevanja, tumačenja, participacije i u tom smislu treba da bude deo parka budućnosti.

Partneri projekta su Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, Omladinsko i kulturno udruženje „Wemsica lSerbia“, CatholicYouth Foundation i DDTG Duna Fejlesztő Transznacionális Csoport.

Ovaj projekat je realizovan uz finansijsku podršku Evropske unije kroz Interreg VI-A IPA program Mađarska-Srbija.