overcast clouds
17°C
21.10.2025.
Нови Сад
eur
117.1835
usd
100.3971
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ПАРК КАО ПРОСТОР КУЛТУРЕ Лука Бајић о заједничком стварању фестивала у јавним просторима

21.10.2025. 10:00 14:42
Пише:
Извор:
Дневник
2
Фото: Приватна архива

Актуелни међународни пројекат Parks4All, кроз серију едукативних модула, предавања и практичних радионица, истражује начине на које паркови могу постати простори уметности, заједништва и одрживог развоја.

Програм повезује младе културне менаџере и уметнике из Србије и Мађарске, подстичући прекограничну сарадњу и стварање нових модела културних догађаја у јавним просторима. Програм има за циљ да младим професионалцима пружи свеобухватно образовање и практично искуство кроз рад, на четири иновативна фестивала у 2025. и 2026. години.

У оквиру пројекта којим координира Удружење Cinema City из Новог Сада, пролетос је реализован први модул, односно едукативни програм „EventLab: Menadžment događaja na otvorenom za kulturne menadžere i producente“, који је окупио младе културне професионалце из Србије и Мађарске, у организацији Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“, која је партнер на читавом пројекту.

2
Фото: Приватна архива

Предавање на тему „How Do WeCo-Create Festivals with Parks“ одржао је и пејзажни архитекта Лука Бајић. Он је дипломирао, завршио мастер и докторирао на Шумарском факултету Универзитета у Београду, где се специјализовао за пејзажну архитектуру. Током и након студија радио је на Универзитетима у Београду и Новом Саду, а данас води сопствену фирму за пројектовање и планирање у области пејзажне архитектуре.

Са њим смо разговарали о улози паркова у савременој култури, могућностима које нуде за креативно изражавање и начинима на које природни простори могу постати места заједничког стварања.

Пројекат Parks4All повезује уметност, заједницу и екологију. Колико је, по вашем мишљењу, пејзажна архитектура важна у стварању простора који инспиришу културну партиципацију и заједничко стваралаштво?

И један и други термин су повезани са идејом јавног представљања, јавног мњења и јавног простора. Парк је настао као идеја јавног простора који пружа природни амбијент корисницима у урбаним срединама и у том смислу је увек био и биће у функцији социјализације – каже Лука Бајић. - Квалитет паркова и уопште стварање паркова разних величина и тематике свакако је део рада пејзажних архитеката. Унапредити или креирати квалитетан градски парк подразумева унапредити или креирати понуду за различите кориснике, културна партиципација и заједничко стваралаштво свакако треба да буду део те понуде.

Као пејзажни архитекта са дугогодишњим искуством, како видите потенцијал паркова и зелених површина у контексту савремених културних сцена – посебно у градовима попут Новог Сада и Сегедина, који су партнери на овом пројекту?

Паркови имају потенцијал за стална или привремена решења односно понуду или садржај, што је могуће више, то боље. Ипак, ограничавајући фактори су капацитет односно величина парка да не би дошло до конфликта између садржаја, то може бити у случају да је парк историјски и да је неком одредбом заштићен због природних вредности или неког културног добра. Такође, питање је и окружења и повезаности локације парка са корисницима. Ипак, савремени паркови у Новом Саду и Сегедину, неки мање неки више одржавани, морају имати стратегије развоја који подразумева културне програме, а тиме и учешће грађана. То је сваком савременом парку потребно.

Ваше предавање у оквиру пројекта Parks4All било је под називом „How Do WeCo-CreateFestivals with Parks“. Шта заправо значи заједничко креирање фестивала са парковима и како се природни простори могу укључити у савремене културне догађаје?

Ако савремени културни догађај треба да буде организован у јавном простору, јасно је да је парк јавни простор који нуди специфичан амбијент, па је прво усаглашавање фестивала и парка у томе како тај амбијент сачувати, а опет искористити као контекст фестивала. Пошто је парк и уопште урбано зеленило нешто што свуда недостаје, фестивал у парку мора имати “зелену” оквир, едукативан и обазрив на еколошке теме, а са друге стране фестивал у парку може искористити мнoштво или поједине аспекте парка и уврстити их у тематiku фестивала.

2
Фото: М. Мршић

У многим градовима паркови се и даље доживљавају искључиво као простори за одмор и рекреацију. Како их можемо редефинисати као места културних сусрета, уметничких интервенција и нових облика јавног живота?

Мислим да је то једноставно, јер градско становништво, начелно, воли сваку врсту нове и специфичне понуде, а поготово у комфорном, мирном амбијенту парка као таквог. Код нас је свакако истина да се паркови сагледавају и користе за пасивну и активну рекреацију, али не и баш у оној мери како би могло, бар у случају Новог Сада. Што се тиче редефинисања парка, као места културних сусрета, уметничких интервенција и нових облика јавног живота, ствар је у нешто другачијем, пипавијем приступу парку, као амбијенту који нуди доста и где тај амбијент може да се унапреди стално или привремено са новим фестивалом у њему.

И за крај – како замишљате „идеални парк будућности“? Да ли је то простор који повезује екологију, уметност и заједницу, и колико смо близу тој визији?

Нажалост, парк будућности или сурове садашњости има улогу да са другим урбаним зеленилом буде што јачих еколошких функција у односу на глобалне промене и локалне импликације глобалних промена климе. Међутим, то не искључује, чак напротив, укључује сваки вид унапређења социјализације корисника, јер је то део идентитета града, личног искуства и потреба, а тиме и освешћивања становништва зарад виших “зелених” циљева. Како се друштво мења, тако и културни аспект друштва, па и јавног простора, па и парка. У складу са тим, сваки вид културног дешавања у парку мора имати функцију окупљања, разумевања, тумачења, партиципације и у том смислу треба да буде део парка будућности.

Партнери пројекта су Фондација „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, Omladinsko i kulturno udruženje „Wemsica lSerbia“, CatholicYouth Foundation и DDTG Duna Fejlesztő Transznacionális Csoport.

Овај пројекат је реализован уз финансијску подршку Европске уније кроз Интеррег ВИ-А ИПА програм Мађарска-Србија.

Извор:
Дневник
Пише:
Пошаљите коментар