OSVAJAJU SVET IZ NOVOG SADA Evo kako Institut za ratarstvo i povrtarstvo čuva prehrambenu sigurnost Srbije

U vreme kada se svet suočava sa klimatskim promenama i izazovima u snabdevanju hranom, ova institucija ne samo da održava korak, već i predvodi u naučnim inovacijama. Njihov trud prepoznat je na međunarodnom nivou, što potvrđuju brojne objave u prestižnim naučnim časopisima i učešće u velikom broju međunarodnih istraživačkih projekata. 

Od DNK do tolerancije na sušu 

U srcu Instituta, u Laboratoriji za biotehnologiju, naučnici vode trku sa vremenskim prilikama. Njihov fokus je na ispitivanju i stvaranju nove genetičke varijabilnosti kod ključnih ratarskih vrsta poput suncokreta, kukuruza, soje i strnih žita. Ovo nije samo akademski rad; cilj je stvoriti nove linije koje su tolerantne na najveće izazove današnjice – sušu i visoke temperature. 

Koristeći najsavremenije tehnike, kao što je marker asistirana selekcija (MAS), naši naučnici rutinski unose gene otpornosti, na primer, kod suncokreta na plamenjaču. Ali, idu i dalje. Započeta su istraživanja promene transkriptoma suncokreta u uslovima suše, a iste tehnike koristiće se i za ispitivanje tolerantnosti pšenice u okviru strateškog bilateralnog projekta sa Italijom – PHENO-DROP. Uvode se i metode uređivanja genoma i epigenetičke analize na suncokretu, što su tehnike koje postavljaju temelje za buduće napretke u biotehnologiji i doprinose prehrambenoj sigurnosti na globalnom nivou. 

„Zelena“ nanotehnologija za savršeno seme

Čak i najbolja genetika zahteva savršen početak. U Laboratoriji za ispitivanje semena, fokus je na tome da svako zrno koje izađe iz našeg Instituta ima maksimalan potencijal. Vrsni stručnjaci primenjuju inovativne tehnike „prajminga“ semena, koristeći biološke agense, biostimulatore i nanomaterijale. 

Poseban akcenat je na „zelenim nanočesticama“ sintetisanim iz biljnih ekstrakata, kao i na bakterijama koje podstiču rast biljaka (PGPR). Ovi ekološki prihvatljivi tretmani poboljšavaju vigor semena, dok se savremenim molekularnim metodama osigurava da je seme potpuno zdravo i bez patogena. 

Dronovi, senzori i veštačka inteligencija na njivi

Vizija budućnosti poljoprivrede već se primenjuje u istraživanjima leguminoza. Ovde se koriste najmodernije genomske tehnologije kako bi se razumele ključne osobine biljaka, poput prinosa i otpornosti na stres. 

Ali ono što izdvaja Institut je spajanje genetike sa digitalnom tehnologijom. Dronovi i multispektralni senzori koriste se za praćenje useva u realnom vremenu, kao što je to slučaj na projektu VALERECO. Ovi podaci se zatim, pomoću matematičkih modela i mašinskog učenja, kombinuju sa genomskim podacima. Rezultat? Mogućnost preciznog predviđanja kako će biljke reagovati na buduće klimatske promene. 

Uz sve ovo, Institut se snažno okreće i održivosti, razvijajući bio-pesticide kao zamenu za hemijska sredstva, čime se štiti ekosistem. 

Spajajući decenijsko iskustvo sa najnovijim dostignućima biotehnologije, nanotehnologije i veštačke inteligencije, Institut za ratarstvo i povrtarstvo ne samo da odgovara na trenutne izazove, već aktivno oblikuje budućnost poljoprivrede u Srbiji i svetu. 

Autor: Prof. dr Jegor Miladinović

(SD.rs)