ОСВАЈАЈУ СВЕТ ИЗ НОВОГ САДА Ево како Институт за ратарство и повртарство чува прехрамбену сигурност Србије

У време када се свет суочава са климатским променама и изазовима у снабдевању храном, ова институција не само да одржава корак, већ и предводи у научним иновацијама. Њихов труд препознат је на међународном нивоу, што потврђују бројне објаве у престижним научним часописима и учешће у великом броју међународних истраживачких пројеката. 

Од ДНК до толеранције на сушу 

У срцу Института, у Лабораторији за биотехнологију, научници воде трку са временским приликама. Њихов фокус је на испитивању и стварању нове генетичке варијабилности код кључних ратарских врста попут сунцокрета, кукуруза, соје и стрних жита. Ово није само академски рад; циљ је створити нове линије које су толерантне на највеће изазове данашњице – сушу и високе температуре. 

Користећи најсавременије технике, као што је маркер асистирана селекција (МАС), наши научници рутински уносе гене отпорности, на пример, код сунцокрета на пламењачу. Али, иду и даље. Започета су истраживања промене транскриптома сунцокрета у условима суше, а исте технике користиће се и за испитивање толерантности пшенице у оквиру стратешког билатералног пројекта са Италијом – ПХЕНО-ДРОП. Уводе се и методе уређивања генома и епигенетичке анализе на сунцокрету, што су технике које постављају темеље за будуће напретке у биотехнологији и доприносе прехрамбеној сигурности на глобалном нивоу. 

„Зелена“ нанотехнологија за савршено семе

Чак и најбоља генетика захтева савршен почетак. У Лабораторији за испитивање семена, фокус је на томе да свако зрно које изађе из нашег Института има максималан потенцијал. Врсни стручњаци примењују иновативне технике „прајминга“ семена, користећи биолошке агенсе, биостимулаторе и наноматеријале. 

Посебан акценат је на „зеленим наночестицама“ синтетисаним из биљних екстраката, као и на бактеријама које подстичу раст биљака (ПГПР). Ови еколошки прихватљиви третмани побољшавају вигор семена, док се савременим молекуларним методама осигурава да је семе потпуно здраво и без патогена. 

Дронови, сензори и вештачка интелигенција на њиви

Визија будућности пољопривреде већ се примењује у истраживањима легуминоза. Овде се користе најмодерније геномске технологије како би се разумеле кључне особине биљака, попут приноса и отпорности на стрес. 

Али оно што издваја Институт је спајање генетике са дигиталном технологијом. Дронови и мултиспектрални сензори користе се за праћење усева у реалном времену, као што је то случај на пројекту ВАЛЕРЕЦО. Ови подаци се затим, помоћу математичких модела и машинског учења, комбинују са геномским подацима. Резултат? Могућност прецизног предвиђања како ће биљке реаговати на будуће климатске промене. 

Уз све ово, Институт се снажно окреће и одрживости, развијајући био-пестициде као замену за хемијска средства, чиме се штити екосистем. 

Спајајући деценијско искуство са најновијим достигнућима биотехнологије, нанотехнологије и вештачке интелигенције, Институт за ратарство и повртарство не само да одговара на тренутне изазове, већ активно обликује будућност пољопривреде у Србији и свету. 

Аутор: Проф. др Јегор Миладиновић

(SD.rs)