ODRŽANA KOMEMORACIJA U ČAST TRENERA RADNIČKOG: Kragujevac se oprostio od Žižovića

Na komemorativnom skupu prisustvovalo je mnogo ljudi. Ispred Partizana stigao je predsednik kluba Rasim Ljajić, dok u ime FSS tu su bili Dragan Džajić, Branko Radujko, kao i novi selektor Veljko Paunović. 

Mladen Žižović preminuo je u nedelju, kada mu je pozlilo na utakmici Mladosti iz Lučana i Radničkog iz Kragujevca. 

Prvi koji se obratio skupu bio je kapiten Radničkog iz Kragujevca  Slobodan Simović. 

"Dragi naš šefe, u ime tima želim da izrazim saučešće vašoj porodici. Za ovo kratko vreme koliko smo proveli zajedno, uspeli ste da nas naučite kako se tihim glasom može preneti znanje. Iako smo se kratko poznavali svima je bilo jasno o kakvom se čoveku i fudbalskom stručnjaku radi. Vaša toplina, šarm koji ste nosili sigurno će svima ostati u sećanju. Istinski nam je žao što niste ispisali istoriju sa nama. Počivajte u miru“, rekao je kapiten Kragujevčana Slobodan Simović.

Teško je bilo Mladenovom dugogodišnjem pomoćniku Bojanu Puzigaći, koji je održao jedan emotivan govor. 

"Žile moj, taj ponedeljak je bio naš uobičajeni dan. Spremali smo utakmicu kako samo mi znamo, nije izostajala ni uobičajena šala. Rekao si mi da ćemo da napravimo prave stvari u Kragujevcu, najsrećniji smo bili kada je ekipa trenirala dobro. Bio si pun vere. A onda je sve stalo. Danas sam ponovo ustao i čekao tvoj poziv. Tešpko mi je da poverujem da mi više nikada nećeš satima pričati o fudbalu. Fudbal nas je spojio i uređivao naše živote. Postao si mi i prijatelj i brat, pogled je bio dovoljan da se razumemo. Voleo si fudbal, ali najviše na svetu ženu, decu, porodicu. Za njih si bio spreman sve da daš. Nisi bio čovek velikih reči, nego dela“, poručio je Puzigaća. 

Prisutnima se obratio i Mladenov kum Velibor Đurić.

"Kao neko ko je radio u njegovom stručnom štabu mogu da kažem da je Mladen bio savršen roditelj, otac, brat... Rasli smo jedan uz drugog, igrali fudbal čitav život. Bio je neko ko je zračio energijom, imao je strast... Ko god ga je nazvao i tražio pomoć, on je bio taj koji će da pomogne. Ovo je veliki gubitak za sve nas koji smo ga poznavali, njegovu porodicu, za mene lično. Nije bilo dana da ne pričamo, da se ne konsultujemo. To je bila tolika povezanost.... Kada me je pozvao da dođem u Kragujevac nisam nijednog trenutka oklevao. Kada smo došli ovde, ljudima iz Radničkog je rekao ovo je moj kum, a posle saradnik. To je ta njegova veličina. Uvek mi je govorio da nisam ja na terenu što sam njegov kum, nego što to zaslužujem“, prisetio se Velibor Đurić.