ОДРЖАНА КОМЕМОРАЦИЈА У ЧАСТ ТРЕНЕРА РАДНИЧКОГ: Крагујевац се опростио од Жижовића

На комеморативном скупу присуствовало је много људи. Испред Партизана стигао је председник клуба Расим Љајић, док у име ФСС ту су били Драган Џајић, Бранко Радујко, као и нови селектор Вељко Пауновић. 

Младен Жижовић преминуо је у недељу, када му је позлило на утакмици Младости из Лучана и Радничког из Крагујевца. 

Први који се обратио скупу био је капитен Радничког из Крагујевца  Слободан Симовић. 

"Драги наш шефе, у име тима желим да изразим саучешће вашој породици. За ово кратко време колико смо провели заједно, успели сте да нас научите како се тихим гласом може пренети знање. Иако смо се кратко познавали свима је било јасно о каквом се човеку и фудбалском стручњаку ради. Ваша топлина, шарм који сте носили сигурно ће свима остати у сећању. Истински нам је жао што нисте исписали историју са нама. Почивајте у миру“, рекао је капитен Крагујевчана Слободан Симовић.

Тешко је било Младеновом дугогодишњем помоћнику Бојану Пузигаћи, који је одржао један емотиван говор. 

"Жиле мој, тај понедељак је био наш уобичајени дан. Спремали смо утакмицу како само ми знамо, није изостајала ни уобичајена шала. Рекао си ми да ћемо да направимо праве ствари у Крагујевцу, најсрећнији смо били када је екипа тренирала добро. Био си пун вере. А онда је све стало. Данас сам поново устао и чекао твој позив. Тешпко ми је да поверујем да ми више никада нећеш сатима причати о фудбалу. Фудбал нас је спојио и уређивао наше животе. Постао си ми и пријатељ и брат, поглед је био довољан да се разумемо. Волео си фудбал, али највише на свету жену, децу, породицу. За њих си био спреман све да даш. Ниси био човек великих речи, него дела“, поручио је Пузигаћа. 

Присутнима се обратио и Младенов кум Велибор Ђурић.

"Као неко ко је радио у његовом стручном штабу могу да кажем да је Младен био савршен родитељ, отац, брат... Расли смо један уз другог, играли фудбал читав живот. Био је неко ко је зрачио енергијом, имао је страст... Ко год га је назвао и тражио помоћ, он је био тај који ће да помогне. Ово је велики губитак за све нас који смо га познавали, његову породицу, за мене лично. Није било дана да не причамо, да се не консултујемо. То је била толика повезаност.... Када ме је позвао да дођем у Крагујевац нисам ниједног тренутка оклевао. Када смо дошли овде, људима из Радничког је рекао ово је мој кум, а после сарадник. То је та његова величина. Увек ми је говорио да нисам ја на терену што сам његов кум, него што то заслужујем“, присетио се Велибор Ђурић.