NAGRAĐIVANA AUTORKA KOSANA MARKOV PROMOVISALA NOV ROMAN „Svetlo mlečnog puta” inspirisano stvarnim događajima
Kosana Markov predstavila je roman „Svetlo mlečnog puta” u Granskoj organizaciji penzionisanih radnika u elektroprivredi – „Elektrovojvodini“ Novi Sad.
Autorka je 2017. godine dobila nagradu „Atanasije Stojković” za svoj prvi roman pod nazivom „Tajne Sokinog ogledala”. Nagradu dodeljuje Gradska biblioteka u Rumi za najbolji prvi roman na srpskom jeziku.
Prema njenim rečima, taj prvi roman je nastao na osnovu priča i anegdota koje je slušala tokom detinjstva, dok je „Svetlo mlečnog puta” napisala na inicijativu prijatelja koji su pročitali nagrađeni roman u kom im je bio zanimljiv tajanstven lik devojke Pave. Tražili su da autorka otkrije njenu sudbinu. Traganje za Pavinom sudbinom doveo je do stvaranja lika Pavine ćerke Marije.
– Prva knjiga je porodična saga i reč je o tragediji i tajni. Mene je to proganjalo jer na neki način ni za mene ta priča nije završena. Prvo sam je napisala za svoju porodicu jer se tajilo mnogo toga. Pava je zapravo bila devojka mog oca koja je oteta. Tada su mogli da otmu devojku koju su hteli, da je odvedu i kompromituju, a ona nije mogla da se vrati kući. Devojka je bila jako lepa i bila je ugrabljena. O tome pišem u prvoj knjizi, a svi su želeli da saznaju šta se desilo sa Pavom i tako sam počela da pišem i drugu knjigu – kaže Kosana.
U knjizi i teške sudbine koleginica
Mnoge situacije oko nje su uticale na sadržaj knjige, a najviše, situacije, događaji i priče radnika „Elektrovojvodine”, sada Elektrodistribucije Srbije, u kojoj je autorka radila od 1991. godine.
– Žena koja je bila spremačica i imala porodičnih problema, morala je da nađe posao. Pričala mi je kako je radila u dve smene. Drugu smenu kada radi, sluša na vratima da li će da završe sastanak. Kada završe, direktor je pita: što je još tu?! Ona mu odgovori: pa što mi niste rekli pre nego što je počeo sastanak da mogu ići kući?! A tamo sin od pet godina, manji tri. Ovaj što ima pet, pazi na mlađeg. Ujutru, kada ustane, gleda na staklo prozora, a tamo puno otisaka od prstića i od nosića njene dece koja su je čekala tu noć. To je mene sve pokretalo. Da pišem o takvim sudbinama. Sve sam apsorbovala u sebe, tako da je glavna junakinja miks tih sudbina – kaže Kosana.
Osmislila je da knjiga bude o Pavinoj ćerki Mariji, gde bi Pavina sudbina bila zaokružena. Ime Marija nije izabrano slučajno, jer je reč o dugogodišnjoj Kosaninoj prijateljici koja je preminula.
– Imala sam zdravstvenih problema tokom pisanja knjige i jako sam žurila da je završim. Moja prijateljica Marija je preminula i nisam uspela da se vidim sa njom i veoma mi je žao zbog toga. Utkala sam njeno ime u knjigu i veoma sam žurila da je publikujem da mi se nešto ne bi desilo, pa da ne stignem da je završim – priča Kosana.
Za penzionere: Izvucite najbolje iz „taloga” iskustva
– Radila sam u „Elektrovojvodini” od 1991. godine. Penzionisana sam 2010. Svoje dane u penziji provodim između ostalog pišući. Penzionerima bih savetovala da pitaju sebe šta nose u sebi, jer život u njih spakuje i dobra i loša iskustva. Verovatno da se tu nešto nataložilo i da mogu iz tog taloga da izvuku nešto što bi ih pokrenulo. Veliki sam zagovornik volontiranja. Mogu i time da se bave. Moju junakinju u knjizi je pokrenuo pas koji je došao sam do nje i pokrenuo neke druge stvari. Ali je jako bitno da osluškuju sebe i da se pokrenu jer grad nudi dosta mogućnosti, od šetnje, društvene organizacije i drugog.
Generacija Pavine ćerke Marije sada ide u dom i u knjizi je opisano sa čime se ona sve suočava na tom putu.
– Dom je odredio jednu mladu devojku koja treba Mariju da priremi za dom. One se sastaju i tu se stvara jedno prijateljstvo između njih. Marija novoj prijateljici prenosi svoje uspomene, razmišljanja, dileme. Iako je Marija ostala sama, dešavanja oko nje je pokreću da čini i humanitarne stvari – kaže naša sagovornica.
Knjiga je štampana u tiražu od 100 knjiga, koje autorka ne prodaje, već poklanja.
Autorka romana je živela u Crepaji, radila u Kovačici, Pančevu, a od 1989. je u Novom Sadu. Sada živi sa porodicom u Veterniku. Pored nagrađenog romana, ona je napisala i romansiranu biografiju „Elektrovojvođanski mostovi”, publikaciju „Kad se samo setim”, „Transkript uspomena”, dečje bajke „Priče stare lepeze”.
