SVI ŽELE DA UTEKNU Najavljena premijera čuvene Štrausove operete „Slepi miš”

Autorski tim čine: reditelj Aleksandar Nikolić, dirigentkinja Željka Milanović, scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Magdalena Klašnja, koreografkinja Andreja Kulešević, dok je Hor SNP-a pripremila Vesna Kesić Krsmanović. Učestvuju solisti, Hor i Orkestar Opere i Balet SNP-a.

Opereta je premijerno izvedena 1874.  u Beču i, kako podsećaju u SNP-u, smatra se remek-delom zlatnog doba bečke operete – raskošnom mešavinom valcera, satire i društvene igre maski. U ključnom delu operete, koji se dešava na balu kod princa Orlovskog, protagonisti se pojavljuju pod maskama i tako nastaje zaplet koji se na kraju razrešava u duhovitoj završnici.

- Nalazimo se u Beču. Novogodišnje veče 1914. godine. Prvi čin – malograđanski dom: supa, sos, rinflajš, tapete, beržere, miljei, satovi koji kucaju. Ugodna porodična atmosfera. Međutim, u tom divnom porodičnom okruženju neke stvari ne funkcionišu. Muž, ugledan građanin, mora u zatvor. S druge strane, supruzi pod prozorom peva ljubavnik. Sobarica maltretira gospođu. Gospođa maltretira sobaricu. Sobarica pokušava da ukrade gospođinu haljinu i ode na bal. Gladni ljubavnik pokušava da uđe kroz prozor da bi večerao... – opisuje reditelj Aleksandar Nikolić, dodajući da u Beču 1914. niko nije zadovoljan svojom pozicijom, i svi žele da pobegnu. 

Drugi čin nas vodi u palatu vile Orlovski i tamo gledamo kako se barijere, predrasude i razne pretpostavke polako krune. 

- To je možda najvažnija poruka predstave – pogledajmo se u oči, zaboravimo naše predrasude, probajmo nešto novo, napravimo iskorak u našim životima, zaboravimo staru svađu, zaboravimo stari model ponašanja, pokušajmo da sve gledamo ispočetka. To je jedna od najznačajijih tema predstave, ali, takođe, i osveta. Šta je tragedija osvete i da li je osveta, što je možda kuriozitet našeg „Slepog miša”, čak i kada se ostvari, i to u najpunijem obliku, pred svima, zapravo jalova i nikome nije hrana – ukazuje reditelj Nikolić.