СВИ ЖЕЛЕ ДА УТЕКНУ Најављена премијера чувене Штраусове оперете „Слепи миш”

Ауторски тим чине: редитељ Александар Николић, диригенткиња Жељка Милановић, сценографкиња Миљена Вучковић, костимографкиња Магдалена Клашња, кореографкиња Андреја Кулешевић, док је Хор СНП-а припремила Весна Кесић Крсмановић. Учествују солисти, Хор и Оркестар Опере и Балет СНП-а.

Оперета је премијерно изведена 1874.  у Бечу и, како подсећају у СНП-у, сматра се ремек-делом златног доба бечке оперете – раскошном мешавином валцера, сатире и друштвене игре маски. У кључном делу оперете, који се дешава на балу код принца Орловског, протагонисти се појављују под маскама и тако настаје заплет који се на крају разрешава у духовитој завршници.

- Налазимо се у Бечу. Новогодишње вече 1914. године. Први чин – малограђански дом: супа, сос, ринфлајш, тапете, бержере, миљеи, сатови који куцају. Угодна породична атмосфера. Међутим, у том дивном породичном окружењу неке ствари не функционишу. Муж, угледан грађанин, мора у затвор. С друге стране, супрузи под прозором пева љубавник. Собарица малтретира госпођу. Госпођа малтретира собарицу. Собарица покушава да украде госпођину хаљину и оде на бал. Гладни љубавник покушава да уђе кроз прозор да би вечерао... – описује редитељ Александар Николић, додајући да у Бечу 1914. нико није задовољан својом позицијом, и сви желе да побегну. 

Други чин нас води у палату виле Орловски и тамо гледамо како се баријере, предрасуде и разне претпоставке полако круне. 

- То је можда најважнија порука представе – погледајмо се у очи, заборавимо наше предрасуде, пробајмо нешто ново, направимо искорак у нашим животима, заборавимо стару свађу, заборавимо стари модел понашања, покушајмо да све гледамо испочетка. То је једна од најзначајијих тема представе, али, такође, и освета. Шта је трагедија освете и да ли је освета, што је можда куриозитет нашег „Слепог миша”, чак и када се оствари, и то у најпунијем облику, пред свима, заправо јалова и никоме није храна – указује редитељ Николић.