NEKAD OTAC NA TERENU, DANAS SIN VODI „ORLOVE“ Blagoje i Veljko Paunović – život sklopio kockice

Dueli dva tima oduvek su privlačili pažnju sportske javnosti. 

Prvi meč odigran je daleke 1939. godine na travi stadiona BSK-a u Beogradu, pred tada 30 hiljada duša.

Na prostoru bivše Jugoslavije navijači su obožavali duele sa Engleskom. Stariji ljubitelji fudbala verovatno pamte maj 1958. godine, krcate tribine stadiona JNA i najveću pobedu našeg nacionalnog tima u susretima sa Engleskom (5:0). 

Srce je tada kucalo za „plave“, divilo se majstorijama Šekularca, Milutinovića, Veselinovića, Petakovića… 

Beograd pamti ovacije koje je tada dobio jedan od najboljih igrača u istoriji engleskog fudbala Bobi Čarlton, koji je samo tri meseca posle minhenske tragedije, ponovo bio u jugoslovenskoj prestonici.

🇷🇸 Srbija večeras u Londonu igra važan meč u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Hrabro! ⚔️

🆚 Engleska 🏴󠁧󠁢󠁥󠁮󠁧󠁿
🏆 Kvalifikacije za #FIFAWorldCup
🏟️ Stadion „Vembli”
📍 London
⏰ 20.45
📺 Arena Premijum 2 i RTS 1
#️⃣ #ENGSRB #WCQ pic.twitter.com/jvaCt4YvFy

— Fudbalski savez Srbije | FA of Serbia (@FSSrbije) November 13, 2025

DNK jednog nacionalnog tima čine rezultati a istorija beleži dominaciju naše reprezentacije u mečevima sa Engleskom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, posebno pobedu 1968. godine u polufinalu Evropskog prvenstva u Firenci, golom Dragana Džajića. Važan deo istorije tada je bio i igrač sa brojem 5 na leđima – Blagoje Paunović, otac selektora Srbije Veljka Paunovića. Nekad otac na terenu, danas sin na klupi najboljeg državnog tima! I onda neka neko kaže da život ne slaže kockice.

Od 80-ih godina Engleska ima daleko više uspeha. Pretposlednji duel i fenomenalnu atmosferu na stadionu beležimo na Evropskom prvenstvu 2024. godine u Nemačkoj, gde je Engleska slavila ranim golom na stadionu u Gelzenkirhenu, a svima je još sveža rana posle onih beogradskih 0:5 u tekućim kvalifikacijama.

Nova istorija ispisuje sa 13. novembra na Vembliju.