НЕКАД ОТАЦ НА ТЕРЕНУ, ДАНАС СИН ВОДИ „ОРЛОВЕ“ Благоје и Вељко Пауновић – живот склопио коцкице

Дуели два тима одувек су привлачили пажњу спортске јавности. 

Први меч одигран је далеке 1939. године на трави стадиона БСК-а у Београду, пред тада 30 хиљада душа.

На простору бивше Југославије навијачи су обожавали дуеле са Енглеском. Старији љубитељи фудбала вероватно памте мај 1958. године, крцате трибине стадиона ЈНА и највећу победу нашег националног тима у сусретима са Енглеском (5:0). 

Срце је тада куцало за „плаве“, дивило се мајсторијама Шекуларца, Милутиновића, Веселиновића, Петаковића… 

Београд памти овације које је тада добио један од најбољих играча у историји енглеског фудбала Боби Чарлтон, који је само три месеца после минхенске трагедије, поново био у југословенској престоници.

🇷🇸 Србија вечерас у Лондону игра важан меч у квалификацијама за Светско првенство. Храбро! ⚔️

🆚 Енглеска 🏴󠁧󠁢󠁥󠁮󠁧󠁿
🏆 Квалификације за #FIFAWorldCup
🏟️ Стадион „Вембли”
📍 Лондон
⏰ 20.45
📺 Арена Премијум 2 и РТС 1
#️⃣ #ENGSRB #WCQ pic.twitter.com/jvaCt4YvFy

— Fudbalski savez Srbije | FA of Serbia (@FSSrbije) November 13, 2025

ДНК једног националног тима чине резултати а историја бележи доминацију наше репрезентације у мечевима са Енглеском 50-их и 60-их година прошлог века, посебно победу 1968. године у полуфиналу Европског првенства у Фиренци, голом Драгана Џајића. Важан део историје тада је био и играч са бројем 5 на леђима – Благоје Пауновић, отац селектора Србије Вељка Пауновића. Некад отац на терену, данас син на клупи најбољег државног тима! И онда нека неко каже да живот не слаже коцкице.

Од 80-их година Енглеска има далеко више успеха. Претпоследњи дуел и феноменалну атмосферу на стадиону бележимо на Европском првенству 2024. године у Немачкој, где је Енглеска славила раним голом на стадиону у Гелзенкирхену, а свима је још свежа рана после оних београдских 0:5 у текућим квалификацијама.

Нова историја исписује са 13. новембра на Вемблију.