SPC OBELEŽAVA STRADANJE SVETOG JERONA I PODVIG LAZARA Dan kada nebo stoji otvoreno

Sveti mučenik Jeron s družinom

Rođen je u gradu Tijani kapadokijskoj od majke Stratonike, koja je bila slepa. Bio je Jeron vrlo revnosan hrišćanin i sa velikom ljubavlju služio je slepoj majci. Iz ta dva razloga nije hteo da ide u vojsku, nego je istukao i oterao one, koji su bili poslati da ga odvedu. Jer je žao bilo Jeronu da ostavi svoju bespomoćnu slepu majku, i jer mu je teško bilo i da pomisli, da će kao vojnik biti prinuđen, da se klanja idolima. Najzad je Jeron uhvaćen i sa još nekim hrišćanima odveden pred kneza u grad Melitinu. Kada su bili na putu, jedne noći javio se neko Jeronu u belom odelu i rekao mu: „Evo, Jerone, javljam ti spasenje: nećeš vojevati za cara zemaljskoga, nego ćeš za Cara nebesnog podvig svršiti i skoro k Njemu preći da primiš od Njega čest i slavu.”

I od te vesti ispunilo se srce Jeronovo od neiskazane radosti. Kad su stigli u Melitinu, svi su bili bačeni u tamnicu. Tu je Jeron s velikim žarom utvrđivao u veri sve zatvorene, moleći ih da niko ne otpadne nego da svi dobrovoljno predaju tela svoja na muke i smrt za Hrista.

Pred knezom svi su jednoglasno izjavili veru u Hrista Gospoda, samo jedan rođak Jeronov, po imenu Viktor, otpao je od vere. Jeronu je bila odsečena ruka, potom je bio šiban i mučen, dok najzad nije, zajedno sa ostalima, mačem posečen. Idući na gubilište njih 33 mučenika pevali su psalm: Blaženi neporočni na putu hodeći po zakonu Gospodnjem. 

Njihova imena upisana su u Knjigu Života: Isihije, Nikandr, Atanasije, Mamant, Varahije, Kalinik, Teogen, Nikon, Longin, Teodor, Valerije, Ksant, Teodul, Kalimah, Evgenije, Teodot, Ostrihije, Epifanije, Maksimijan, Dulkitije, Klavdijan, Teofil, Gigantije, Dorotej, Teodor, Kastrihije, Anikit, Temelije, Evtihije, Ilarion, Liodot i Amonit. 

Neki Hrisant otkupio je odsečenu glavu Jeronovu i sahranio je, a kasnije nad njom podigao crkvu u ime svetog Jerona. A odsečena ruka mučenikova bila je odnesena njegovoj slepoj majci. Postradao je sveti Jeron sa družinom 298. god., i prešao u slavu Hristovu. 

Tropar (glas 4): 

Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.

Prepodobni Lazar Galasijski

Stub od svetlosti javio se nad kućom, gde se on rodio. Iz svog sela Magnezije otišao je u Jerusalim na poklonjenje svetinjama, i tamo se zamonašio u manastiru Svetog Save Osveštanog. 

Posle 10 godina nastanio se na gori Galasijskoj, i podvizavao se na stolpu kao stolpnik: čudotvorac za života i po smrti. Veliko uvaženje prema njemu imao je car Konstantin Monomah. U starosti se preselio Lazar sveti u večnost, krajem 11. veka.

Tropar (glas 8): 

Neprestalnim molitvama i potocima suza stub si orosio, i uzdasima iz dubine duše umnožio si velikim trudom svoje talante, svima dajući oproštaj grehova, prepodobni oče naš Lazare, moli se Hristu Bogu da spase duše naše. 

Telegraf.rs