СПЦ ОБЕЛЕЖАВА СТРАДАЊЕ СВЕТОГ ЈЕРОНА И ПОДВИГ ЛАЗАРА Дан када небо стоји отворено

Свети мученик Јерон с дружином

Рођен је у граду Тијани кападокијској од мајке Стратонике, која је била слепа. Био је Јерон врло ревносан хришћанин и са великом љубављу служио је слепој мајци. Из та два разлога није хтео да иде у војску, него је истукао и отерао оне, који су били послати да га одведу. Јер је жао било Јерону да остави своју беспомоћну слепу мајку, и јер му је тешко било и да помисли, да ће као војник бити принуђен, да се клања идолима. Најзад је Јерон ухваћен и са још неким хришћанима одведен пред кнеза у град Мелитину. Када су били на путу, једне ноћи јавио се неко Јерону у белом оделу и рекао му: „Ево, Јероне, јављам ти спасење: нећеш војевати за цара земаљскога, него ћеш за Цара небесног подвиг свршити и скоро к Њему прећи да примиш од Њега чест и славу.”

И од те вести испунило се срце Јероново од неисказане радости. Кад су стигли у Мелитину, сви су били бачени у тамницу. Ту је Јерон с великим жаром утврђивао у вери све затворене, молећи их да нико не отпадне него да сви добровољно предају тела своја на муке и смрт за Христа.

Пред кнезом сви су једногласно изјавили веру у Христа Господа, само један рођак Јеронов, по имену Виктор, отпао је од вере. Јерону је била одсечена рука, потом је био шибан и мучен, док најзад није, заједно са осталима, мачем посечен. Идући на губилиште њих 33 мученика певали су псалм: Блажени непорочни на путу ходећи по закону Господњем. 

Њихова имена уписана су у Књигу Живота: Исихије, Никандр, Атанасије, Мамант, Варахије, Калиник, Теоген, Никон, Лонгин, Теодор, Валерије, Ксант, Теодул, Калимах, Евгеније, Теодот, Острихије, Епифаније, Максимијан, Дулкитије, Клавдијан, Теофил, Гигантије, Доротеј, Теодор, Кастрихије, Аникит, Темелије, Евтихије, Иларион, Лиодот и Амонит. 

Неки Хрисант откупио је одсечену главу Јеронову и сахранио је, а касније над њом подигао цркву у име светог Јерона. А одсечена рука мученикова била је однесена његовој слепој мајци. Пострадао је свети Јерон са дружином 298. год., и прешао у славу Христову. 

Тропар (глас 4): 

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

Преподобни Лазар Галасијски

Стуб од светлости јавио се над кућом, где се он родио. Из свог села Магнезије отишао је у Јерусалим на поклоњење светињама, и тамо се замонашио у манастиру Светог Саве Освештаног. 

После 10 година настанио се на гори Галасијској, и подвизавао се на столпу као столпник: чудотворац за живота и по смрти. Велико уважење према њему имао је цар Константин Мономах. У старости се преселио Лазар свети у вечност, крајем 11. века.

Тропар (глас 8): 

Непресталним молитвама и потоцима суза стуб си оросио, и уздасима из дубине душе умножио си великим трудом своје таланте, свима дајући опроштај грехова, преподобни оче наш Лазаре, моли се Христу Богу да спасе душе наше. 

Telegraf.rs