JOŠ UVEK SMO ROVITI KADA SU DEVEDESETE U PITANJU! Glumci DARIJA VUČKO I OGNJEN MIĆOVIĆ otkrili šta im je bilo najteže na snimanju serije „TVRĐAVA”: „Taj mrak tera da ideš do kraja”

Kroz njihove sudbine „Tvrđava“ govori o onome što je svima blisko - o moralnim dilemama, sukobima i pomirenjima, ali pre svega o ljubavi koja spaja i onda kada sve drugo preti da se raspadne. U razgovoru za „Dnevnikov” TV dodatak mladi glumački partneri, inače novosadski đaci, koji su studije završili na Akademiji umetnosti u Srpskoj Atini, otkrivaju izazove svojih likova, ali i važnosti ove dramske priče, koja se vikendom od 20 časova emituje na prvom programu Radio-televizije Srbije. 

Da li je „Tvrđava” zaštita ili odbrana? Kako doživljavate tu metaforu u samom naslovu serije?

Ognjen: Ovo je priča o čvrstini zajednice, o važnosti toga da se čuvamo, da čuvamo svoju porodicu, da razumemo šta su prave vrednosti i ništa više od toga. Tvrđava je porodica!

Darija: Tako je, tvrđava je porodica, kao nešto najčvršće, a samim tim i najvažnije i najdelikatnije što nas štiti, neguje, čuva, osnažuje našu ljubav. Tvrđava bi bila neko naše sigurno mesto. 

Kakvi su vaši prvi utisci posle prvih odgledanih epizoda?

Ognjen: Mi imamo veliku tremu, malo se i tresemo, čekali smo dugo, puno smo truda uložili u ovu seriju. Ne samo mi, već cela ekipa. Stvarno smo zadovoljni i čast nam je što nam je data ovakva prilika. Uvek je prvi susret sa radom težak, kada vidiš sebe, ali zadovoljni smo.

Darija: Nestrpljiva sam da vidim ostatak serije. Meni je bilo uzbudljivo da gledam sve što su kolege radile u scenama kojima ja nisam prisustvovala, koje nisam snimala. Zadovoljna sam. 

Serija je smeštena u turobne devedesete godine i, bez obzira na veliku ljubav između vaših likova, nosi sa sobom jedan mrak. Koliko vam je privatno bilo teško da kao vrlo mladi uronite u njih i prigrlite to teško iskustvo kroz koje su prošli junaci koje igrate? 

Darija: Mislim da mi je možda baš ta težina i važnost priče, koju sam prepoznala, davala snagu za sve što je podrazumevalo emotivno. Možda taj mrak jeste nešto što te samo tera da daješ sve od sebe i da ideš do kraja. To je sve ljudski, na kraju krajeva, važno je. I ne samo taj istorijski kontekst i trenutak u koji je smeštena serija i rat koji prati njenu radnju, a koji je nama dosta blizu i nije nešto tamo daleko, nego nas se tiče i deluje i dalje na našu svakodnevicu i sve što nas okružuje. Važno je govoriti o tome, tako da je to bio motor.

Šta vam je, budući da ste vrlo mladi, bilo i glumački, a možda i ljudski, najteže iskustvo pri susretu sa ovim scenarijem, jer stariji gledaoci ipak dobro znaju to vreme u koje je smeštena serija? 

Ognjen: Nisam bio rođen u periodu o kojem govori serija, ali mogu da kažem da smo mi na ovim prostorima i dalje svi roviti kad je u pitanju ova tema i najzahtevnije je bilo to biti dostojan ljudi koji su prošli kroz sve ovo. Nije bitno ko, jer patnja je univerzalna. Meni je bilo najteže da vidim hoću li uspeti da budem na nivou priča i i tragedija koje su ljudi sa naših prostora doživeli u tom periodu i trudio sam se da se tome, koliko je bilo u mojoj moći, približim što više. 

Koliko su vam u tome pomagali vaši stariji partneri poput Nikole Pejakovića, Jova Maksića, Nikoline Friganović, Slavka Čurovića? 

Darija: Oni su nam pomagali ne samo glumački. Mislim da se napravila ta neka naša kolektivna simbioza u radu. Mi smo postali tvrđava jedni drugima. I oni su nas dosta ohrabrili, tu su bili da poguraju, kao glumački roditelji.

Ognjen: Mi smo neiskusni, mladi, a oni su tu uvek bili podrška i vetar u leđa. Svojim uhodanim glumačkim tehnikama vraćali su nam veru. Lako je mladom glumcu da zapadne u manjak samopouzdanja. 

Ko vam je ipak najveću podršku pružio na snimanju?

Darija: Svi zaista, ali možda smo jedno drugom, ipak, bili najveća podrška, kao i reditelj Saša Hajduković. Svi smo zajedno štimali, svaki sektor. 

Kako mislite da će vaši vršnjaci gledati na ovu seriju? 

Ognjen: Mislim da će se i te kako dobro primiti kod naše generacije na koju sam izuzetno ponosan. Ja mislim da smo mi generacija puna empatije, razumevanja. Kada govorimo o ratu i o žrtvama, razumevanje i empatija su najvažnije stvari. Tako da ja i te kako verujem da će naša generacija prepoznati prave vrednosti ove serije jer mi smo jedna pametna omladina.

Koju poruku šalje na samom kraju ova serija? 

Ognjen: Gledajte do kraja, pa ćete otkriti.

Darija: Tvrđava koju smo spominjali je upravo suština ove serije. Uprkos svemu što je oko nas i koliko god da je to težina jednog vremena, ta tvrđava stoji, stalna je, iskonski postoji i za to se vredi boriti.

Ognjen: Treba samo da čuvamo jedni druge - to je jedna od poruka ove serije. Da čuvamo svoje bližnje i da poštujemo jedni druge i da se držimo zajedno. Poruka pomirenja.

Dugo ste snimali, a onda i čekali premijeru serije. Po čemu ćete najviše pamtiti ovo iskustvo? 

Ognjen: Ja ću je pamtiti po ovoj jednoj životnoj lekciji, po svemu što sam naučio od starijih kolega, po toplini koju sam dobio, ali i tome kako sam bio prigrljen od svih ljudi iza i ispred kamere. Po radu sa sa koleginicom Darijom, stvarno smo se svi vezali i pamtiću ovaj projekat kao jedan od retkih ovde kod nas, gde su stvarno svi bili zagriženi da ispričaju priču što verodostojnije i nekako iskrenije. 

Darija: Možda bio to bila baš ta zahvlanost u smislu veličine ili važnosti uloge koju ja prepoznajem. Kao i ogromne ljubavi koju sam imala priliku da pružim Dariji, koju igram i da se za nju zauzimam, da se za nju borim. Isto tako, pamtiću i povelikoj lekciji i glumačkoj i životnoj. 

Vladimir Bijelić